Ipak, najsuperiornije deluje gospodin Tomić senior, onaj kolmovani, ne onaj drugi,Vranjanac. Deluje uspešno na svim frontovima, što se zna – predsednik Skupštine Srbije, predsednik Gradskog odbora SPS-a, generalni direktor „Jugopetrola“, član upravnih odbora jedno pet-šest firmi. Može čovek, postiže, sad je u najboljim godinama. Kad će ako ne sad. Kao predsednik Skupštine, potpisuje Zakon o antimonopolskom ponašanju. Kao generalni direktor „Jugopetrola“ prvi ga krši. Valjda čovek misli da su zakoni za narod, a ne za njih. Voleo bih da mi neko objasni ko to može monopolski da se ponaša izuzev onih koji imaju monopolski položaj na tržištu – PTT, „Elektrodistribucija“, „Vodovod“, „Jugopetrol“ i slični. Neće valjda monopolski da se ponaša moj bakalin. Uđeš, tražiš flašu kisele vode, on kaže 10 dinara. Kako, bre, komšija, juče je bilo pet. Poskupelo, kaže on mrtav hladan. Ti mu lepo kažeš, jebi se, okreneš se i preko puta kupiš kiselu vodu za 4,5 dinara.

       Kod onih prvih, koji su Zakon i doneli, to ne važi. Danas sam svratio u poštu da predam pismo. Ne možes više jednostavno da zalepiš marku i baciš pismo u sanduče. Uveli su trista nekih novih kategorija pisama, te po vrsti, te po onome ko šalje, kome šalje, po težini, standardizovano, nestandardizovano, obično, poslovno, preporučeno, pa tek kombinacije ovih vrsta, da ne zamaram čitaoce Romana tim glupostima. Idem lično, jer juče sam zamolio kolegu da usput svrati u poštu, a oni mu naplatili više od 17 dinara, za nešto što sam do juče plaćao sedam dinara. Baš hoću da im očitam lekciju, jer su mi prošli put dali najnoviji cenovnik, pa sad ne mogu da me prevare.

       Dam pismo, oni na vagu. „Obično ili poslovno“, pita poštarka. „Poslovno“, kažem ja. „Obično ili preporučeno“, pita ona dalje. „Poslovno“, ponavljam, mislim nije me čula. „Znam, gospodine, ali poslovno pismo može da bude obično ili preporučeno.“ Počinje da me dovodi u neprijatnu situaciju. Koji si ti advokat, proleti mi kroz glavu, trebalo je bolje da izučiš poštanske propise pre nego što si pošao na poštu da baciš pismo. „Izvinite“, pitam pomalo zbunjeno, „a koja je prednost poslovnog pisma? “ „Garantujemo sigurno i brzo uručenje.“ „A preporučeno?“ „Sigurno uručenje.“ „A šta garantujete za obično pismo?“ Ćuti. A što se tiče brzine – zavisi da li je poslovno ili obično. Ko shvati, razumeće. Hteo sam još da pitam, imao sam još ideja, ali sam primetio da red iza mene raste i da me ljudi pomalo popreko gledaju. Poznaće me neko, pa ću izgubiti klijente. Reći će, jebeš takvog advokata, ne zna ni pismo da preda. „Dobro“, kažem poštarki, „neka bude poslovno i obično.“ Ona kaže: 4,78!  E, tu sam te čekō. Izvadim cenovnik i kažem da to košta 3,19. „Ma koji vi to cenovnik držite. To vam je od maja meseca. U međuvremenu se poštanska tarifa menjala bar 2-3 puta. Zadnji cenovnik je od 24 jula. Za avgust još ništa novo nismo dobili, tek je početak meseca.“ Poželim i njoj da kažem – jebi se, i da odem u drugu poštu, ali ne vredi, nema druge pošte, a pismo moram da predam. Gospodine Tomiću, da li je to monopol?

       Danas sam na radiju čuo i podatak: poštanske usluge u julu poskupile 90 odsto. Možda je i tačno. Znam da je osnovna marka, ona što se stavlja na obična pisma do 20 grama težine koštala krajem prošle godine 30 para, a sada 1,54 dinara!

       Dobro, da Vas, predsednika Skupštine Srbije i generalnog direktora „Jugopetrola“, ne dovodim u neprijatnu situaciju i rušim autoritet pitanjima o pošti, plaši me izgubićete na sledećim izborima, evo jednog lakšeg pitanja – o benzinu, u koji se razumete. Ne slažem se sa onim zlobnicima koji su, kada su Vas postavili za generalnog direktora „Jugopetrola“, govorili – on je do sada imao veze sa benzinom samo kada je punio svoj upaljač. Dozvolili ste da privatni sektor može da otvara pumpne stanice, da ima svoje cisterne i dr. Skupa investicija, zar ne? Onda donesete podzakonski akt – radi sprovođenja onog zakonskog akta, i kažete: ne može svako da nabavlja benzin. To mora da radi jedan za sve, jer prevariće ih, zabrljaće. I naravno, taj jedan, to je „Jugopetrol“, Energija koja pokreće, to je Vaš slogan, vrti se na reklamama po ceo dan. Nemam pojma što se privatnici bune, kad im Vi samo pomažete – na osnovu propisa. Da nije možda i to monopol, na osnovu propisa, podzakonskog, doduše. Nisam imao nameru, izvinjavam se, vi ste zaduženi samo za zakonske propise. Da znate samo koliko još imam pitanja, ali neću, nisam lud, naljutiću čitaoce Romana. Ipak su oni za Vas glasali.

       Izgleda da ste ipak odlučili da nešto preduzmete protiv monopola. Bar kada je reč o „Jugopetrolu“. Čujem da će još tri (!) firme imati pravo da uvoze benzin, jer su vaše zalihe pri kraju. Kad nešto ne objasnite, onda moram da pitam, ili da pretpostavljam. Zašto su vam zalihe benzina pri kraju? Da niste nekome ostali dužni, pa neće više da vam daju na veresiju, ili im se, jednostavno, ne dopadate. Ne verujem u ovo drugo, jer „Jugopetrol“ je  energija koja pokreće i šta oni imaju da se mešaju u to kad smo Vas mi jednoglasno izabrali da nas u tom poslu predstavljate. Valjda mi bolje znamo od njih. Po kom kriterijumu ste odabrali te tri firme i zašto baš tri? Nisam primetio konkurs. Ako ste ih birali po istom kriterijumu kao i „Jugopetrol“, plaši me da i oni ne prođu kao on. Ukusi se tako razlikuju. Svetu se ne može udovoljiti.

       „Ti si lud“, kaže kuma, „šta si se okomio na tog čoveka. Šta ti je on kriv. Što ne pišeš malo o onom drugom Tomiću, Vranjancu?“ „E, neću o njemu da pišem, za inat. Sve ste vi žene iste. Samo volite afere – i to ljubavne.“

Nastaviće se …