Nisam vam odavno ispričao nijedan vic. Opet inostrani, za svaki slučaj.

Kažu, svojevremeno, u onoj široj Rusiji, zaključili na Komitetu da u interesu povećanja deviznog priliva otvore javne kuće. Međutim, posao ne daje zacrtane rezultate. Hitno se sastane Komitet da analizira uzroke i donese odgovarajuće zaključke. Jednom od članova koji je već bio na popravnom, pa nije smeo glasno da priča, nisu se baš mnogo dopadali zaključci. Usudi se, ipak, da kaže: „Meni se čini da je tu reč o kadrovima.“ Sekretar Komiteta ga oštro prekine: „Ne! To su sve proverene partijske radnice još od  1941. godine.“

       Dobro, daleko bilo, to je bilo u Rusiji. Kod nas se kadrovskoj politici oduvek poklanjala velika pažnja. Ovo moram da vam ispričam, jer  mi se čini da isti principi važe i danas. Sećam se jednog slučaja kada je malo falilo da i ja nadrljam. U organizaciji „Ekspres politike“ bio je organizovan okrugli sto sa temom – kadrovi u beogradskoj privredi. Okupila se elita beogradskih direktora – IMT-a, IMR-a, „Lole Ribara“, ne mogu svih da se setim, a u ime Skupštine grada pok. Živorad Višić, potpredsednik zadužen za privredu. Dobro, meni baš i nije tu bilo mesto, bio sam samo pomoćnik generalnog direktora „Interexporta“, doduše jedan od dvojice, a ne kao sada: tri zamenika i četrnaest pomoćnika, ali nisam ja bio kriv, poslao me Gojko Tešanović, on nije hteo da ide. Ja sam oduvek bio šašav, pa kad je došao red da i ja nešto kažem, rekoh da se meni ne čini da je ovako reprezentativan skup baš pravi sastav da se o tim stvarima ozbiljno razgovara. A zašto, upitaše me oni uglas. Pa zato što ja mislim da ovde prisutne direktore niko ne sprečava da vode i bolju kadrovsku politiku. To se njima nije dopalo, a pok. Višić zatraži da ja to malo bolje objasnim i uđe u polemiku sa mnom, koja se sad, pa meni, nije dopala. U žaru te polemike, ja rekoh da se kod nas vodi kadrovska politika mediokriteta. Lupih i – jedva ostadoh živ. Naravno, to sam onda morao da objašnjavam ne samo njima već i u Komitetu, gde su me potom pozvali na kafu.

       Pošto mislim da je moja teza i danas aktuelna, evo kako sam to tada objasnio. Prvo Komitet postavi direktora. Nije mnogo bitno da se razume u konkretan posao, naučiće, važno je da je moralno-politički podoban i što je još važnije – odan. Neka uzme za pomoćnika nekoga ko se razume u posao. Međutim, ni direktor nije lud. Mora i on da čuva svoja leđa. I on uzima za pomoćnika nekoga ko je njemu odan, a neka ovaj uzme za svog pomoćnika nekoga ko se razume u struku i tako to ide do dole. Rezultat je kadrovska piramida mediokriteta. Onako napaljen, baš sam taj izraz upotrebio. Kadrovi su nam odani, a struka je na dnu piramide. Pri tom, pokazalo se – što manje znaš, više si odan. Sve sam to, u žaru polemike, baš tako rekao.

       Sutradan, subota je bila, pošao ja na pijac i svratim da kupim novine. Tada sam čitao „Politiku“. „Borbu“ nisam čitao, a „Blica“ nije bilo. Uzmem „Politiku“ i slučajno pogledam čoveka koji stoji sa strane. Otvorio „Ekspres politiku“, a preko cele strane – ogroman naslov Kadrovska piramida mediokriteta. U podnaslovu, nešto manjim slovima, piše: rekao Dragiša Čolić, pomoćnik generalnog direktora „Interexporta“, čak mi i sliku stavili. Hitro, zatražim i „Ekspres“, pa brzo u kola da vidim šta piše. Verno me preneli. Najebō sam. Gojku Tešanoviću ću to već nekako i da objasnim, ali kako Čizmiću da izađem na oči. Komiteta se u tom momentu nisam ni setio. Kasnije sam u Komitet morao da nosim Vujaklijin Rečnik stranih reči i izraza, da objasnim da mediokritet nije nešto skaradno. Da je to, u stvari, srednjak i da od mediokriteta ima i gorih. Nekako sam se izvukao, ali mi je već tada bilo jasno da generalni direktor nikad neću biti. Postavili su za generalnog direktora čoveka koji nije znao šta su mediokriteti, a mene su za kaznu poslali u London. Ko zna dokle bih tamo ostao da 17. maja 1992. na nekom prijemu kod Nikole prvog Ljubičića, u vreme kada je ovde već izbijala frka zbog očekivanih sankcija, nije odlučeno da se ja vratim, a da na moje mesto ode Nikola drugi Ljubičić. Iskreno se nadam da moj sin neće imati posla sa Nikolom trećim  Ljubičićem.

Nastaviće se …