Obrni, okreni, što rekli Rusi u onom vicu, ipak je o kadrovima reč, svuda. Boriša Vuković, savezni ministar trgovine, na vikend odmoru u Petrovcu, dao je intervju za današnji „Blic“:  U JULU je bilo zadovoljstvo raditi. A posla ima i sada, u avgustu. Za nas je uvek JUL i uvek se mora raditi. Nervira me ovaj „rešetkasti“ turizam“, kaže dalje ministar. Za one koji nisu čitali, pod „rešetkastim“ turizmom ministar podrazumeva privatne tezge duž rive. „To je naročito opasno za nas porodične ljude sa decom. Ona, sve što vide, požele i da kupe, a naši budžeti su limitirani. Kažem im – u redu, ako danas kupimo tu sitnicu iz „kaveza“, onda nema sladoleda, soka i kolača. Ministar je u pravu – deca ko deca, na sve se primaju.

       Ministar je, ipak, nešto pobrkao. To što ga nervira, taj „rešetkasti“ turizam iz „kaveza“ nema veze sa ministrom za turizam. Koliko se ja u to razumem, to bi pre spadalo u njegov resor – Ministarstvo za trgovinu.

       Inače, ministar je i čelnik košarkaša „Partizana“, uspešan, što se valjda i podrazumeva. Može on i to, postiže.

       Pročitah dalje, što me je odavno interesovalo, odakle dođe ovaj ministar. Trgovinom, spoljnom doduše, odavno se bavim, a nisam čuo za njega. Sport redovno pratim – ne sećam ga se. Došao iz diplomatske službe. Sad mi je lakše. Mi koji smo se bavili spoljnom trgovinom oduvek smo smatrali da nemamo nikakvu korist od DKP – diplomatsko-konzularnih predstavništava širom sveta. Ne zato što smo smatrali da od njih ne bi moglo biti neke koristi. Naprotiv, smatrali smo da bi njihova pomoć mogla biti mnogo veća. Svako naše diplomatsko predstavništvo u inostranstvu ima odeljenje zaduženo za ekonomske odnose. Ti ljudi se pojavljuju samo kad nam pošalju dopis, u ime ambasade, razume se, da im pošaljemo podatke o ostvarenom prometu, da bi oni to malo obradili i poslali onima koji su njih poslali, kao izveštaj o svom radu.

       Sećam se, jednom prilikom generalni direktor je bio odsutan pa sam ga ja zamenjivao. U zvaničnu posetu „Interexportu“ došao je ambasador Singapura za nekoliko okolnih zemalja, među kojima i za Jugoslaviju. Nisu oni toliko bogati kao mi da imaju ambasadora za svaku zemlju posebno. Doneo je sa sobom čitavu torbu raznih pospekata, počev od toga gde je Singapur, kako se do tamo može stići (razume se njihovim avio-kompanijama), kakav je trgovinski sistem, sistem poreza, carina i sl., ko je za šta nadležan, do prodajnih kataloga mnogih singapurskih firmi. Pitao sam Njegovu ekselenciju, gospodina ambasadora, ko je u njegovoj ambasadi, misleći na ekonomsko odeljenje, nadležan za dalje kontakte. „Možete kontaktirati lično mene“, odgovorio je, „nemamo u Ambasadi posebno odeljenje za ekonomske odnose. Znate“, objasnio  je dalje, „mi smatramo da bi to bilo necelishodno, jer mi se u Ambasadi i onako 90 odsto bavimo tim poslom.“

       Za neupućene – jedan podatak. Nacionalni dohodak Singapura, računato po glavi stanovnika,  jedan je od najvećih u svetu.

Nastaviće se …