Posle prošlogodišnje rekonstrukcije, sada smo dobili i novu (staru) Vladu, sa poboljšanjima za koja verujemo da će biti delotvorna. U dužem ekspozeu premijer je u detalje izneo šta ćemo i kako ćemo – bolje rečeno, šta moramo. Nisam ono o pređašnjoj rekonstrukciji i novoj/staroj Vladi pomenuo zato što ne verujem da će do neophodnih promena zaista i doći, već samo iz razloga da ukažem na to da promena mora da dođe ne samo u radu Vlade i njenog neposrednog okruženja već ovog puta i po dubini.

       Slučaj prvi – Zaposleni neće direktora bez iskustva. Kako piše “Blic”, samo nekoliko dana po ekspozeu Predsednika Vlade, u “Elektrotimoku” iz Zaječara je smenjen dosadašnji direktor, magister elektrotehnike, i postavljen novi – član SNS-a, bivši šalterski službenik banke koji je po završenom BK menadžmentu proveo mesec dana na mestu pomoćnika gradonačelnika, da bi sada evo bio postavljen i na mesto direktora ovog, kako se navodi, lokalnog privrednog giganta – bez tražene struke i radnog iskustva, predviđenih Pravilnikom o sistematizaciji radnih mesta u skladu sa Zakonom o radu. Može li partijaka članska karta da bude jača od svega toga, pa makar u pitanju bila i vladajuća partija. I dobro je što su se radnici pobunili – shvatili Predsednika Vlade onako kako je obećao.

       A da li su Predsednika Vlade shvatili ozbiljno i oni po dubini – oni koji su zapravo odgovorni da najavljene promene sprovode u praksi? O tome je ovde reč, a ne o Aleksandru Vučiću. Ne može on – i kad bi hteo, da kontroliše sprovođenje najavljenih promena u praksi do detalja. Ali zato mora da bude rigorozan na ekscese, po piramidi odgovornosti koju će sam uspostaviti i za nju odgovarati, jer u protivnom ni ovog puta od promena nema ništa, a plaši me da nam vreme ističe.

       Slučaj drugi, takođe skorašnjih dana – posle ekspozea Predsednika Vlade. Opet po pisanju “Blica”, sudija – navedeno je puno ime i prezime, oslobodila “šefa bande huligana i 20. put”. Nije poverovala ni pisanom izveštaju ni iskazu policijskih inspektora, a sam oštećeni (pretučeni) je povukao krivičnu prijavu – okliznuo se na bananu. Pravnik sam i znam šta je i slobodna ocena dokaza i šta je sudijska samostalnost u donošenju odluka, ali ovde ipak nešto nije u redu – kod takve sudijske samostalnosti imamo i pojavu da se šef bande huligana oslobađa odgovornosti i 20. put. Da li je sudija mogla – i bila dužna, da ceni da li je pretučeni dobrovoljno ili iz straha povukao krivičnu prijavu, kao i da – ako nije poverovala ni zvaničnom izveštaju policijskih inspektora koji su vršili uviđaj, a potom taj izveštaj potvrdili i u iskazu pred sudom, da nastavi sa izvođenjem tog dokaza, pa makar to dovelo i do procesuiranja policajaca zbog lažnog optuživanja. Može li se ovaj slučaj završiti ovako: čovek je pretučen, izvršilac poznat, policajci dezavuisani. Rezultat – i sudija i policajci i šef bande i dalje na svojim dosadašnjim pozicijama. Pa tako 20. put. I ovakvi slučajevi treba da budu zahvaćeni najavljenim promenama – po dubini.

DC, 01.05.2014.