Kako to rade ozbiljni mediji za razliku od Blica

novembar 7, 2017 u rubrici Opančarski dnevnik 2017

Konačno se našao jedan medij koji je ozbiljno i korektno obradio temu paušalnog oporezivanja paušalnih poreskih obveznika – televizija N1 u „Dnevniku u 19“ od 4.11.2017. godine. A razloga za to je bilo mnogo i što je još važnije oni predugo traju.

U najkraćem, poreski obveznici – tzv. paušalci će dobiti rešenja o svojim poreskim zaduženjima za 2015, 2016, a valjda i za 2017. godinu, koja je evo takođe na izmaku. I sad stavite se za momenat u kožu poreskog obveznika kome ovih dana treba da stignu rešenja o poreskim zaduženjima za tri godine unazad, koja mora da plati u roku od 15 dana, a on nema pojma koji će tu iznosi biti u pitanju. Neka je poreski obveznik bio i savestan, pa za sve to vreme uplaćivao obaveze na bazi rešenja iz 2014. godine, a sada mu stigne povećanje poreske osnovice za 4.000 dinara mesečno – cifra koja je uzeta kao primer, u gore pomenutoj reportaži televizije N1. Koliko je građana – poreskih obveznika, koji neće biti u mogućnosti da razliku od nekih 150.000 dinara plate u roku od 15 dana – pod pretnjom sankcija (kamate i dr.), pa nije čudo ono što je takođe rečeno u pomenutoj reportaži, a na bazi dosadašnjih iskustava iz takve prakse, da nakon ovakvih rešenja mnogi preduzetnici – paušalni obveznici, gase svoje radnje i obustavljju  preduzetničku delatnost. A u svim dokumentima koja se donose se deklarativno izjavljije da treba razvijati privatno preduzetništvo!

A evo kako tu istu temu istog dana obrađuje Blic: – PRAVNI ZASTUPNICI OSTAJU U GRUPI SA LEKARIMA, PROFESORIMA, ARHITEKTAMA – Konačna odluka Vlade Srbije: Advokatima porez kao do sada, a u anterfileu (crveno u boldu): „Advokati će definitivno plaćati manji porez jer je Vlada Srbije pre dva dana usvojila dopunu uredbe po kojoj će taj namet biti isti kao 2014, saznaje Blic.“

I eto, za ovaj uvaženi dnevni list, koji još uvek nije svrstan u kategoriju – Informer, Kurir, Alo, a brzo će ako ovako nastavi (pre neki dan čuh ispred kioska gde kupujem štampu komentar – Dokle će ovaj list da na prvoj strani objavljuje reportaže o ubistvu one nesrećne pevačice!), iz pomenute teme o anomalijama koje prate paušalno poresko oporezivanje – a tema bi za ozbiljne novine mogla biti izuzetno zahvalna, jedino interesuje to što advokati neće plaćati veći porez već će i dalje ostati u grupi sa lekarima, profesorima i arhitektama, a sve to, kako se iz daljeg teksta vidi, iako su postojali predlozi da  advokatima poreska osnovica „može biti uvećana i za više od 10 odsto“ umesto sadašnjih 120 odsto od prosečne zarade, koliko iznosi i za lekare, profesore i arhitekte, pa tako ispade da je žal za tim što advokatima nije povećan porez i glavna poenta ovog ne tako malog Blicovog teksta na strani 11, ilustrovanog fotografijama Premijerke i Ministra finansija.

A zašto bi advokati – bez neke ozbiljne analize, plaćali veći porez od lekara, profesora i arhitekata. Privatnim lekarom, arhitektom pa ni profesorom (šta god to značilo) se ne postaje bez golemog profesionalnog iskustva, što generalno nije slučaj sa mlađim advokatima koji to postaju nakon završeenog pripravničkog staža i položenog pravosudnog ispita, a oni su uglavnom i obveznici takvog metoda oporezivanja. Oni drugi su obveznici PDV-a i plaćaju porez na bazi ostvarenog prometa. Otkud onda autoru Blicovog teksta ideja da advokati treba da budu više oporezovani od lekara i arhitekata.

Autor ovog teksta je imao priliku da se preduzetništvom bavi i u Londonu i tvrdi da tamo ne postoji retroaktivno oporezivanje kao pojava, te da svaki preduzetnik najmanje godinu dana unapred zna koje su mu naredne obaveze. Kod nas, se kao opravdanje za gore opisanu praksu koja godinama traje navodi da poreska administracija nema odgovarajuće programe za ažurno oporezivanje – pa ko je dužan da takve programe sačini – država ili poreski obveznici? Pre će biti da država tu praksu održava iz potrebe da se štimuju državni bilansi na željenom nivou.  I još nešto kada je reč o privatnom preduzetništvu – u vreme dok sam se ja tim poslom tamo bavio Velika Britanija je 75% svog bruto nacionalnog dohotka ostvarivala od tzv. malog biznisa –  privatnog preduzetništva (self employment), a svega 25% od krupnog biznisa (krupnijeg od našeg svakako). U skladu sa tim je i odnos države prema privatnom preduzetništvu dok je to kod nas sasvim obrnuto.

A što se tiče Blica i njihove profesionalnosti, ta njihova opčinjenost advokatima već duže vremena traje, koliko se ovaj autor seća još od 2014. godine – od vremena štrajka* advokata, najdužeg u istoriji svetske advokature, kada je srpsko pravosuđe bilo praktično blokirano, skoro četiri meseca. Malo ljudi zna jer to nije na odgovarajući način medijski propraćeno, da je taj štrajk započet  upravo iz razloga koji su tema ovog teksta – paušalno oporezivanje na način koji je gore opisan (tzv. junski štrajk). Tek kasnije – u septembru, sa predlogom Zakona o javnom beležništvu (notarima), koji je koincidirao sa tim štrajkom štrajkački zahtevi su i na to prošireni.

Dakle, umesto da već tada prepozna opravdanost štrajkačkih zahteva advokata koji su se još tada odnodsili na probleme koji i danas traju – a Blic ih i dalje ne vidi, u Blicu se tih dana pojavio tekst pod naslovom „Advokatsko ucenjivanje“ i to na najudarnijem mestu – redovnoj kolumni na drugoj strani lista. Odgovorio sam na taj tekst – kao čitalac, što naravno nije zavrednelo njihovu pažnju. Ne smeta – pročitajte, vredi. Dobio sam za taj tekst mnogo lajkova.

*Advokati – opravdano, ne priznaju da je u pitanju bio štrajk, već obustava rada kao znak protesta, jer štrajk je uperen protiv poslodavaca i pada na njihov teret, a advokati su sami sebi posslodavci i obustavili su rad na svoj teret – ne samo zbog svojih već i zbog širih društvenih interesa, na čemu su im i mnogi preduzetnici drugih profesija odavali priznanje. To je čak i vlast prepoznala, pa je pristala da razgovara sa advokatima – svi sem Blica, evo i do danas!

* * *

REAGOVANJE – Politika i Društvo

Javno beležništvo – priča o ludom i zbunjenom II

       Nisam mislio da o ovome ponovo pišem – pisao sam o tome pre neki dan, ali me je „ponukao“ napis u današnjem „Blicu“ – mojim novinama koje čitam od dana kad su se pojavile, i to na strani 2, kao TEMA DANA – BLIC KOMENTAR, u redovnoj uredničkoj kolumni, a iz pera Ivana Jovanovića, zamenika urednika politike i društvo, što bi – sve to skupa, trebalo da znači da je ozbiljna stvar u pitanju – a nije!

Već sam naslov komentara – Advokatsko ucenjivanje, govori dosta. Gospodine Jovanoviću, koji štrajk nije ucenjivanje? A definiše se kao demokratska tekovina društva, za sve radne ljude, bez izuzetka. Da li ste time hteli da napravite izuzetak kad su advokati u pitanju, ili smatrate da advokati nisu radni ljudi. Ja bih se, da sam bio na Vašem mestu, pre opredeljenja za takav naslov, pozabavio motivima advokatskog štrajka, jer naravno, kao i za sve druge pojave u životu, motivi mogu da budu i opravdani i neopravdani. Vi se motivima advokata niste bavili, ili se bar niste bavili na ozbiljan način, jer da jeste, ne biste dalje napisali ono što ste napisali, a to kažem zbog toga što ne želim da sumnjam u pamet zamenika urednika tako odgovorne rubrike – politika i društvo, mog omiljenog lista. Ovo možete da shvatite i kao kompliment, jer bolje da verujem da je u pitanju incident – slučajni promašaj koji može svakome da se desi, nego da je to vaš stvarni novinarski domašaj.

Vi dalje kažete: Jedno se mora priznati advokatskom esnafu. Jedinstveni su u odbrani svojih zahteva. Vidite Gospodine Jovanoviću, ja sam pravnik 51 godinu, i advokat. Nisam lično ni u čemu pogođen donošenjem seta zakona o kome je ovde reč, jer spadam verovatno u ne više od par procenata onih advokata koji se i ne bave advokaturom koja se tim setom zakona sada uskraćuje advokatima (ovde ne mislim na advokate krivičare koje ove izmene zakona uopšte i ne dotiču) – nazovimo to klasičnom advokaturom, ali sam jedinstven u odbrani ogromne većine svojih kolega advokata, kojima će donošenjem ovih zakona životna egzistencija biti ugrožena. Iz istih razloga iz kojih mi je danas jedna sudija privrednog suda rekla – kolega nisam advokat, ali ovo što rade advokatima nije u redu. Nemam saglasnost da Vam kažem njeno ime, ali ako Vas to interesuje, javite se pa mogu da je pitam. Možda bi pristala da o tome govori i za Blic. Da budem direktan, pa mi dozvolite da to objasnim konkretno. Uzmimo, (samo) na primer, da ste vi poreklom sa sela – ono što bi u narodu rekli, zdrav seljački element. I, opet samo na primer, vratite se u svoje selo i primetite da ni tamo ni u susednim gradovima nema više advokata. Zašto? Zar Gospodine Jovanoviću, Vi mislite da se advokati, posebno oni u unutrašnjosti, bave nekim drugim pravom do sastavljanjem ugovora o raspolaganju nepokretnostima – prodaji stana, poklonu nepokretnosti, o razmeni nepokretnosti, ugovorima o hipoteci, doživotnom izdržavanju,  raspodeli imovine za života, bračnim ugovorima i sporazumima supružnika o deobi njihove zajedničke imovine. E vidite tim poslovima advokati više neće moći da se bave, jer oni prelaze u isključivu nadležnost javnih beležnika, notara. Rekoh da sam iz te struke, ali ne pada mi na pamet šta bi od klasične advokature tu moglo još da spada, pa se usuđujem da kažem da je  to otprilike 90% poslova kojima se advokati građansko pravne orijentacije bave, a takvih je opet otprilike 90% od ukupnog broja advokata. Vi se time niste bavili i to spada u ono što gore rekoh o Vašoj pripremi za pisanje o ovoj temi, pa verovatno samo ponešto o tome i znate, a malo znati je gore nego ne znati. Ali zato znate da advokati sasvim lepo zarađuju. Ne znam otkud Vam ti podaci. Možda se to odnosi na onih gore pomenutih oko 2% od 9.000 advokata koliko ih otprilike ima u Srbiji. Ostali sastavljaju kraj s krajem, a posle ovih propisa ni to neće moći, pa će doći do masovnog napuštanja advokature – da ne kažem do pomora advokature. I gde će tada ta armija advokata – u političare naravno, šta bi drugo i to po mogućstvu u onu najnapredniju partiju.

Ovim ste se već bavili – pominjete prethodni štrajk advokata iz juna meseca i povezujete to sa ovim štrajkom, a samo zato „što im obećanje bivšreg ministra nije još ispunjeno“. Malo li je to? A ne pominjete pritom razlog tadašnjeg štrajka – objavljeno je da se porezi advokata povećavaju u proseku za 46%, a stigla su rešenja sa povećanjem od 150%, u proseku! Koliko znam „Blic“ je pisao o poreskim neplatišama, pa znate i ko je sve na toj listi. Da li ste na toj listi primetili advokate? Ne! Ali ne zato što imaju para pa im nije problem da plaćaju porez, već zato što o njima postoje uvrežena shvatanja – otprilike kao i ova Vaša, pa su prema njima svi, uključujući i poreznike prilježni, tako da, bar za sada, kad su advokati u pitanju, nije bilo problema kad su advokati trebali da „vrate svoj dug državi“. E kad su stigla pomenuta rešenja, stupili su u štrajk, onaj junski, jer te cifre premašuju ono što prosečan advokat može i da zaradi. Ministar im obećao pa nije ispunio, bio je to stari ministar, ali je zato ovaj novi odlučio da to ne ispuni i to istovremeno kad se advokatima oduzima 90% poslova klasične advokature – malo li je to, skupa, kao razlog za ovaj drugi štrajk?

A ko će tih 90% poslova ubuduće da radi – 96 izabranih notara! Svi mogu da polažu za notare, ali će notari biti samo oni koje ministar izabere! I on izabrao njih 96 najboljih. Hajde da pogađamo, kojih. Imate pravo da prvi pogađate, prvi sam se setio. Jeste li videli njihovog predsednika – bio pre neki dan na televiziji. Da li biste mu poverili sastavljanje ugovora o prodaji Vašeg stana? Ja ne bih! A tek što mu se pameti tiče – čitam juče njegovu izjavu. – Prvog dana su notari odlično radili. Tamo negde, u nekom mestu, nisam hteo dalje ni da čitam kod jednog notara došlo 100 klijenata. Pa zna li taj čovek da broji. Zna li on šta je 100 klijenata. I 96 takvih (čast izuzecima) će da nadomeste rad onih desetina hiljada advokata koji će sada ostati bez posla!

Kažete – Njihova najnovija bahatost (advokata, prim. DC), pa to u boldu, je činjenica da im smetaju i notari, jer velika nadležnost advokata, overavanje ugovora o nepokretnosti (čitaj izvor zarade), je sada prebačen kod javnih beležnika, što dodatno iritira advokate, pa su se bunili Ustavnom sudu. Ko god dirne u njihovu zaradu, nije u pravu. Pa Vi mučeniče nemate pojma o onome o čemu pišete. Overe ugovora ni do sada nisu bili poslovi advokata, pa na tome nisu mogli ni zarađivati. To su radili sudovi, pa su te pare išle u budžet – značajne, jer ako ste nekad prošli pored suda mogli ste primetiti i redove. E te pare će sada ići notarima. I te i one koje su do sada uzimali advokati za sastavljanje ugovora. Čak i više od toga, jer im je tarifa i podignuta. To će sada sve da radi ovih 96 notara, od kojih gore pomenuh samo njihovog predsednika.

Pominjete i Ustavni sud. Nisu se advokati njemu bunili vež žalili. Tu bi razliku zamenik urednika tako odgovorne rubrike kao što je – Politika i društvo, u tako uglednom listu kao što je Blic, morao da zna. A da ste se ozbiljno bavili svojim poslom, mogli ste i da zatražite od Advokatske komore žalbu, videli biste zbog čega se advokati žale. Valjda ste čuli za latinsku izreku – Audientur et altera pars! Da ste tako postupili, ne biste se ovako nalupetali.

A što se tiče napomene, na kraju, da u skupštini sede mahom pravnici po struci koji su često i donosili zakone u vašu korist … Opet pišete paušalno, navedite bar jedan takav zakon pa ću Vam oprostiti i za ono „često“. A što se tiče pravnika koji sede u Skupštini, te da je to garancija za bezbrižnost advokata, to Vam je tek biser. To je isto kao da ste rekli da je i Gospodin Vučić pravnik, pa sad pravnici ne moraju ni o čem da brinu. On je koliko mi je poznato bio i novinar, pa eto ni vi novinari nemate o čemu da brinete.

Gospodine Jovanoviću, evo ja napisah ovo „iz duška“ nepripremljen baš kao i Vi. Šaljem Vam ovo – ima još: otvorite www.opancar.com pod naslovom  Javno beležništvo – priča o ludom i zbunjenom, od 4.10.2014. Ovo možete shvatiti i kao moje reagovanje, pa i napisati nešto o tome u vašem listu. Naravno, ne sve mnogo je – uzmite ono što Vam se posebno sviđa, a ja ću se već javiti, ako zatreba.

 Dragiša Čolić, advokat