Srbija u dužem vremenskom periodu nema sreće sa ministrima policije. Najpre je sredinom dvehiljaditih imala za ministra čoveka koji je u mladosti obijao trafike – govorillo se da je to samo delo njegovih ranih radova, te da mu to iskustvo može čak i pomoći u obavljanju poslova na toj funkciji. I zaista, broj obijenih trafika je u tom periodu smanjen ali su se dešavala nova do tada nepostojeća krivična dela – paljenje stranih ambasada, džamija i sl.

       Potom je, 2008. godine za ministra policije izabran čovek koji je takođe imao izvesnih prethodnih iskustava sa delima iz tog resora – afera „Koferče“, koji je tu funkciju obavljao više od pet godina – sve do pojave nekih novih afera – „Banana“, „Šef kabineta“ i sl.

       Početkom 2014. godine funkcija ministra policije je poverena mladom doktorandu Megatrend univerziteta u Beogradu, Dr. Nebojši Stefanoviću, čija doktorska tema doduše nema nikakve veze sa policijskim poslovima, ali je čovek voljan da radi, usavršava se kroz rad i što je najvažnije, sluša. To je, u principu, zahvalna kombinacija, međutim niko nije mogao predvideti da će se u praksi opet dešavati neka nova do tada nepoznata inkriminisana dela. Ko je, na primer, mogao da pretpostavi da će se za vreme kvalifikacione fudbalske utakmice za evropsko prvenstvo između Srbije i Albanije koja je igrana u Beogradu na sred stadiona pojaviti leteći dron sa zastavom velike Albanije, da će potom doći do prekida utakmice, da će se čuveni Ivan Bogdanov kome je u Evropi zabranjen pristup fudbalskim utakmicama sa svojom ekipom, umesto policije, slobodno šetati po terenu, te da će potom, kao vrhunac svega, još jedan zevzek hladno proći pored policije, ući u prostor odakle je RTS vršio prenos, dočepati se mikrofona i početi da viče u etar neke skaradne reči o našem premijeru.

       I taman kad se ta stvar nekako stišala, aktivirao se jedan već zaboravljeni nemili događaj koji se desio za vreme poslednje „parade ponosa“. Dva mirna građanina, od kojih je jedan sasvim slučajno bio brat premijera, su u pratnji vojnog obezbeđenja krenula na kafu kod mame premijerovog brata, na nesreću baš tuda gde je žandarmerija zabranila prolaz i došlo je do incidenta u kome je ova ekipa  izvukla deblji kraj – krivicom žandarma, kako je saopšteno. I kad su svi očekivali da će ovi policijski izgrednici biti primereno procesuirani, pojavio se zaštitnik građana Saša Janković, koji je pored već podnete prijave protiv žandarma, podneo i krivičnu prijavu protiv pripadnika vojnog obezbeđenja, što je – nečuveno, odmah stvorilo i krivu predstavu o uzrocima opisane nemile pojave. Dr. Stefanović, ministar policije, je oštro reagovao protiv toga i optužio zaštitnika građana da se meša u policijsku istragu u kojoj je lepo utvrđeno da su policajci a ne vojno obezbeđenje isključivi krivci za taj incident, te da nije na njemu da on samo na bazi izjave policajaca prosuđuje nešto drugo, jer to na šta se on poziva nije zvanični dokument policije. Drugim rečima, došlo se do malo neuobičajene pojave da ministar policije za incident okrivljuje samo svoje policajce dok zaštitnik građana pored njih optužuje i vojno obezbeđenje čije je ponašanje navodno i dovelo do tog nemilog incidenta. A da stvar postane još komplikovanija, oglasio se i premijer lično, kome se taj obrt očito nije dopao, sa svojom izjavom – on će naravno poštovati svaku sudsku odluku, ali će u međuvremenu budno pratiti razvoj slučaja. I sad su se svi, a naročito ministar policije, uzbudili u očekivanju daljeg razvoja događaja – Šta je premijer time hteo da kaže? Ipak je to isuviše za mlađanog ministra policije, i to u prvoj, pripravničkoj godini staža, na toj funkciji.

       A Zaštitniku građana đavo ne da mira – zamerio se i Minuistru odbrane, optuživši Vojnu bezbednosnu agenciju da bez sudskog naloga prisluškuje nosioce pravosudnih funkcija, sindikate i druge javne ličnosti. A Gaša keramičar, kako ga narod iz milošte zove, u ulozi ministra odbrane, je sa indignacijom odbio ne samo te optužbe, već je odbio da zaštitniku građana i preda tražene podatke, izjavivši novinarima da ga je sramota i da im kaže šta je Zaštitnik građana od njega tražio. Komentatori imaju razumevanja za frustraciju Ministra odbrane – u okviru keramičarske struke se ne izučavaju i pitanja civilne kontrole obavljanja vojnih funkcija.

DC, 26.01.2014.