Po završetku Drugog svetskog rata, na konferenciji u Jalti, pobednici, koje su predstavljale   velike sile – Amerika, Velika Britanija, Francuska i Rusija, izvršili su novu podelu sveta i, što je još važnije, podelu na takozvane interesne sfere. Ovi prostori su pripali interesnoj sferi Rusije, odnosno Sovjetskog Saveza.

       Britanija se tada našla na muci – da li da podrži četnike, ostatke stare Kraljevine Jugoslavije, čija  je Vlada sve vreme rata bila u Londonu, ili komuniste na čelu sa Titom. Valjda pod uticajem Rusije, čiji doprinos pobedi niko nije mogao da negira, Britanija se opredelila za Tita, a otpisala četnike. Niko razuman ne može da zameri Britaniji na takvoj odluci, jer se ne može negirati širina Titovog komunističkog pokreta – narodnooslobodilačke borbe, koja je delovala na  celoj teritoriji Jugoslavije, za razliku od četničkog pokreta koji je delovao na pojedinim područjima Srbije. Međutim, Britaniji se može zameriti što je dozvolila sotonizaciju ne samo četničkog pokreta, već i Vlade Kraljevine Jugoslavije, pa i samog kralja, koji su sve vreme rata bili u Londonu i sa kojima je Britanija sve vreme sarađivala, jer su oni potom, odmah po uspostavljanju komunističke vlasti, proglašeni ovde za najžešće državne neprijatelje. Kralju i članovima njegove porodice, kao i članovima izbegličke vlade, zabranjen je povratak u Jugoslaviju, četnički pokret je izjednačen sa ustašama u Hrvatskoj i balistima na Kosovu, iako su ove druge bile čisto fašističke organizacije. Vođa četničkog pokreta general Draža Mihailović je osuđen na smrt i streljan. U svakom slučaju, o četnicima postoje mnoge kontroverze. Na drugoj strani, vođi ustaša, Paveliću i njegovim doglavnicima, omogućeno je da pobegnu iz Jugoslavije i oni su, dobro situirani, uglavnom u Južnoj Americi i SAD, doživeli duboku starost. Hrvatska ih se i danas seća i klanja njihovim senima. Uzgred, ako niste znali, i Tito je bio Hrvat.

* * *

       Napomenuo sam na početku da je ovo treće bombardovanje Beograda za manje od 60 godina. Uvek u aprilu – izgleda da namernici te vrste znaju da je Beograd najlepši u proleće.

       Prvi put, 6. aprila 1941. godine Hitler je bombardovao Beograd. Bilo je preko 2.500 poginulih, o tome sam Vam već pisao.

       Drugi put, 16. aprila 1944. Godine. Ovih dana smo na Trgu Republike i mostovima proslavili i tu tužnu godišnjicu. O ovom bombardovanju se do skoro nije mnogo ni znalo. Naravno, oni koji su to doživeli sećaju se odlično. Ja sam posle tog rata pošao u školu i ne sećam se da smo ikada o tome učili, a učili smo svaku bitku u svakom bosanskom selu. Sećam se, kad bi se u mojoj kući pomenulo bombardovanje od 1941. godine, moji bi odmahnuli rukom i rekli

da to nije bilo ništa prema „savezničkom bombardovanju“ iz 1944. godine. Ja bih se tada žestoko svađao sa njima i tvrdio da oni izmišljaju koješta, jer mi o tome u školi uopšte nismo učili, a i što

bi Beograd bio bombardovan 1944. godine kad se pobednik već jasno nazirao – i to od saveznika! Oni bi odmahivali rukom i menjali temu, o tome nije bilo zgodno da se priča.

       Kasnije sam shvatio, bar delimično, o čemu se tu radi, a iz dokumenata koji su kasnije objavljeni proizilazi da je lično Tito sa saveznicima dogovorio to bombardovanje – čak i odredio datum njegovog početka. Navodno, u Beogradu je u to vreme bilo još dosta Nemaca, pa su odlučili da ih potamane. Što nisu bombardovali Zagreb u kome je bilo ne samo Nemaca, već i ustaša, Zagreb je bio glavni grad Hitlerove nacističke – Nezavisne države Hrvatske!

       Biće da je Tito to bombardovanje naručio kao deo strategije za prevlast između njega i Draže Mihailovića, odnosno četnika. Trebalo je Srbe, koji su sve vreme rata bili srcem u Londonu, malo ohladiti u ljubavi prema zapadnim saveznicima, a time istovremeno diskreditovati ne samo četnike, nego i sve one koji su tokom rata bili u Londonu – kralja i izbegličku Vladu. Ovo bombardovanje je zatim bilo i glavni argument za sve kasnije „istorijske“ odluke koje su ubrzo zatim donete – proglašenje Republike, zabrana povratka kralju, članovima njegove porodice i članovima izbegličke Vlade u Jugoslaviju, potom suđenja četnicima (suđenja ustašama se baš nešto i ne sećam), streljanje Draže Mihailovića i tako redom.

        A saveznici su svoj posao dobro i sistematski odradili. Samo prvog dana bombardovanja bilo je 1.100 žrtava, a ukupno 4.500 – mnogo više nego prilikom Hitlerovog bombardovanja 1941. godine! Sledećih dana su sistematski gađali svaku bolju kuću u Beogradu – navodno te kuće je za vreme nemačke okupacije zaposela nemačka administracija! Otprilike, nešto slično kao ovo što sada radite – selektivno.

       Porušili su do temelja tadašnje beogradsko porodilište u Krunskoj ulici – 22 bebe mlađe od 8 dana i 22 majke je poginulo. I to je slično ovome što sada radite. Da, poginulo je i 18 Nemaca, što je i bio razlog bombardovanja, tako da je strateški cilj ove operacije ispunjen.

       U ime saveznika, bombardovanje su izvršile Amerika i Britanija!

       Iz tog vremena i potiče srpska izreka – sačuvaj me, Bože, od prijatelja, a od neprijatelja ću se sam zaštititi!

       Ako se još nekako i daju objasniti Titovi motivi, ostaje krajnje nejasno koji su bili saveznički motivi – koji je to bio dil sa Titom? U svakom slučaju, mi o tom bombardovanju posle rata  nismo učili, a ako nisi učio u školi – nije se ni desilo.

       Poslednje bombardovanje Beograda je ovo vaše sadašnje – opet u aprilu. Ono i najduže traje i ko zna kada će se i kako završiti.

Nastaviće se