Ako  mislite da je Milošević bio jedini komunista u toj Jugoslaviji, reći ću Vam da su svi bili komunisti – neko veći neko manji. Franjo Tuđman, sadašnji predsednik Hrvatske, bio je general i Titov kadrovik. Milan Kučan, sadašnji predsednik Slovenije, bio je predsednik Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije, a sadašnji predsednik slovenačke Vlade Janez Drnovšek bio je čak i šef države – predsednik Predsedništva Jugoslavije. Kiro Gligorov, sadašnji predsednik Makedonije, bio je na svim važnijim državnim i partijskim funkcijama, uključujući i funkciju predsednika Saveza komunista Jugoslavije. Svi su oni izašli iz Jugoslavije, presvukli se, i počeli da pljuju po komunističkom režimu, koji su u stvari sami vodili. U odnosu na njih, Milošević je bar ostao dosledan sebi.

       Srbija je pokušala da sačuva Jugoslaviju – državu koja je od nje i postala, tako što su joj VELIKI i posle Prvog i posle Drugog svetskog rata pridodavali nestašne sunarodnike. Bila je to i njena ustavna dužnost, jer čak ni Kardeljev Ustav nije uspeo da izbriše jedno od osnovnih načela – načelo suverenosti i teritorijalnog integriteta Jugoslavije. Nije u tome uspela zahvaljujući Ujedinjenoj Evropi, uvek na čelu sa Amerikom – evropskim vođom, razume se. To je bio uvod u krvave događaje koji su se kasnije četiri godine dešavali na tim prostorima.

* * *

       Počelo je najpre u Hrvatskoj – u Hrvatskoj Krajini, u kojoj su gotovo isključivo živeli Srbi. Oni, jednostavno, nisu želeli da ih Hrvatska izlaskom iz Jugoslavije povede sa sobom, jer ih ona u Jugoslaviju nije ni dovela. Iako su tu vekovima živeli, nisu mogli da utiču kad je Tito taj deo Jugoslavije pripisao Hrvatskoj, ne davši im ni status pokrajine. Dobro, morali su da se pomire sa tim da žive u Hrvatskoj, Hrvatska je ipak u Jugoslaviji, a pošto je proklamovano načelo bratstva- jedinstva, valjda ih više neće klati. Sad Hrvatska hoće da ih vodi sa sobom! Kad su se pobunilli, Hrvati su ponovo počeli da ih kolju, kao i za vreme Drugog svetskog rata. Tad su se digli i rekli – u jednom veku nas niko neće dva puta klati! Gospodine Bler, primetili ste da ja u ovoj priči često pominjem odvratnu reč klanje – čak i kad je stoka u pitanju. Pitajte vaše prijatelje – Hrvate, Muslimane i Albance, zašto to toliko vole. Mi, Srbi, to ne znamo da objasnimo.

       Negde napred pomenuo sam koncentracioni logor Jasenovac u kome su Hrvati tokom Drugog svetskog rata pobili preko 700.000 Srba. Jasenovac nije bio jedino stratište Srba u tom ratu. U svim krajevima Hrvatske su, odmah po proglašenju nacističke Nezavisne Države Hrvatske, vršeni masovni pogromi Srba i to na način koji je suprotan svim civilizacijskim normama. Da li ste čuli za slučaj crkve u Glini, malom gradiću u Hrvatskoj Krajini. Hrvati su tu sakupili Srbe iz tog kraja, zatvorili ih u srpsku pravoslavnu crkvu – onoliko koliko je unutra moglo da ih stane – i zapalili je. Ni o tim stvarima za vreme Titove Jugoslavije nije smelo da se priča,  zbog  bratstva -jedinstva, a Hrvati su osećajan narod i svako podsećanje na takve stvari ih frustrira.

       Kad su se Hrvati, početkom devedesetih, ponovo latili noža da urazume „nepoćudne“ Srbe, ostatatak Jugoslavuje je krenuo da ih brani i pretila je opasnost da na tlu Hrvatske dođe do sukoba većih razmera. Odmah su se umešali hrvatski vekovni zaštitnici Nemci i „poznavalac Balkana“ Hans Ditrih Genšer je težiste sukoba preneo u dotle mirnu Bosnu, gde su zajedno živeli Muslimani, Srbi i Hrvati. Tvrdio je da će to smiriti ratne tenzije, iako su pravi poznavaoci Balkana tvrdili da je ovo što se dešavalo u Hrvatskoj dečja igra prema onome što može da se dogodi u Bosni. Šta je posle toga bilo u Bosni i koliko je trajalo – znate. Genšer je u svakom slučaju u jednom uspeo – prebacivši rat u Bosnu, poštedeo je Hrvatsku rata na svojoj teritoriji.

       Pošto je potom udružena Evropa, na čelu sa Amerikom, u tim događanjima zdušno pomagala Muslimanima, Hrvatska je iskoristila gužvu i iz Krajine proterala preko 400.000 Srba! Te nepregledne kolone danima su, bez igde ičega, bežale ka Srbiji, a da niko od vas nije ni pokušao da ih uzme u zaštitu. Nisu im čak dali ni da beže na miru – bombardovali su nezaštićene kolone izbeglica. Te su se slike danima vrtele po svim svetskim televizijskim mrežama. Njima niste hteli da pomognete, a bili ste tu blizu, u raznim zaštitničkim misijama, niste tu opciju ni razmatrali. Ako niste hteli da zaštitite progonjene, razume se nije vam padalo na pamet ni da kaznite progonitelja, pa je ovde, a i u dobrom delu sveta, to shvaćeno kao vaše direktno učešće u tom egzodusu, pogotovo ako se ima u vidu ono što je kasnije sledilo – vaše paktiranje sa Hrvatima po raznim osnovama, nikada sprovedena odluka o povratku srpskih izbeglica u Krajinu i dr. Sa onima koji su i iz Bosne pobegli u Srbiju, danas u Srbiji još uvek živi preko 800.000 izbeglica.

       Gospodine Bler, to je razlog što Vam ne verujemo da je ovo nekakva humanitarna misija. Ja zaista ne znam da li je sa Kosova proterano toliko Albanaca koliko govorite. Uzmimo da od državnih medija o tome nismo ni mogli biti informisani. Ima ovde i žestokih opozicionih listova – bar u to vreme ih je bilo, pa je normalna pretpostavka da bi o tome bar nešto procurilo. Drugo, sve se to dešavalo – ako se dešavalo, ovde kod nas, pa je nemoguće da glasine ne dopru dovde. Dalje, dosta Srba živi na Kosovu, dosta Šiptara u Beogradu, putovalo se i tamo i ovamo, pa valjda bismo, na bilo koji način, nešto i mi saznali o tome. Konačno, gledamo mi ovde i SKY i CNN, pa ne videsmo te silne kolone izbeglica koje su poslužile za ovakvo bestijalno bombardovanje Jugoslavije. Koji bi razlog bio da baš ni jedna od pomenutih TV mreža to ne snimi?

       Verovatnija je druga pretpostavka. O tome kojim metodama Albanci godinama prisiljavaju Srbe i Crnogorce da se iseljavaju sa Kosova, biće kasnije više reči. Poslednjih godina to iseljavanje je intenzivirano, zahvaljujući delovanju tzv. oslobodilačke vojske Kosova – OVK. Primenjivane su najgrublje i najprimitivnije metode –  iz zasede su ubijani civili na putevima, u polju, na njivama, napadane su policijske stanice, ubijani policajci. Mnogo gore nego što IRA napada unioniste, protestante u Severnoj Irskoj. Razumljivo je, valjda, da je Jugoslavija morala nešto da preduzme protiv tog zla u svojoj kući. Tačno je da je iz tih razloga povećan broj policijskih snaga na Kosovu. Pa i u Severnoj Irskoj iz istih razloga Britanija drži policijske i vojne snage, veće nego u Kentu, na primer. I tamo te snage intervenišu, pa ima žrtava i na jednoj i na drugoj strani, s tim što su pripadnici OVK u mnogo boljem položaju nego IRA. Kad ih naši poteraju, oni jednostavno pobegnu u Albaniju – kod svoje kuće, jer tamo im je i sedište, zapravo. Albanska granica je za njih uvek otvorena – i za tamo i za ovamo. Pomenuo sam već da u svemu tome ima i mnogo mešanja i otvorene podrške i pomoći susedne države, Albanije. To je taj elemenat više koji biste morali da imate u vidu ako poredite OVK i IRA.

       No, uzmimo pretpostavku da je sve ono što Vi kažete tačno, a da ništa od ovoga što ja pišem nije. Čak i u tom slučaju je broj „proteranih“ Albanaca mnogo manji nego što je bio broj proteranih Srba samo iz Hrvatske Krajine. Zbog čega niste prstom mrdnuli u tom slučaju, a u ovom slučaju besomučnim bombardovanjem uništavate ceo jedan narod, razarate jednu suverenu evropsku državu koja postoji stotinama godina, još pre Drugog svetskog rata imala je svoje zapaženo mesto u toj istoj Evropi, koja je potom zajedno sa vama učestvovala u borbi protiv nacizma, a zatim, sve do događanja početkom devedesetih – dok se vi niste umešali, takođe imala svoje zapaženo mesto i ulogu u svetu. Otkud tolika razlika u kriterijumima, i to, u ovom sadašnjem slučaju – kao čista podrška jednom separatističkom pokretu, predvođenom od krajnje problematične družine. Čime to objašnjavate?

       Nama je jasno zašto to činite. U slučaju Hrvatske, podržavate je, jer je ona sa vama. U slučaju Kosova – iz sasvim oprečnih razloga, podržavate Albance, jer su i oni sa vama. Ako je i bilo proterivanja sa Kosova, mnogo je manje Albanaca proterano sa Kosova u Albaniju nego što su Albanci proterali Srba sa Kosova, iako je ovo njihova država. Ništa se u tim brojkama ne bi bitnije promenilo, ni kada biste sve Albance koji su pobegli zbog vašeg bombardovanja pripisali nama. A tada ih je sigurno najviše i pobeglo, jer je vaše bombardovanje Kosova bilo toliko intenzivno i sistematsko da su svi morali da beže – da bi sačuvali živu glavu. To ničim ne možete osporiti, a verovatno ni objasniti, jer požar se ne gasi poplavom.

       I konačno, uzmimo da je pretpostavka o masovnom proterivanju Albanaca – što je zvanično uzeto kao razlog bombardovanja, tačna. Ni to me ne bi iznenadilo od ovog režima o kome i Vi, a rekao bih i većina nas misli isto. Ako je to tačno, ja bih taj „državnički“ potez ovog režima okarakterisao i kao čistu ludost. Pre svega, ako su mislili da naprave reprizu hrvatskog „Bljeska“ i „Oluje“ – tako su se zvale akcije proterivanja preko 400.000 Srba za vreme nedavnih događaja u Hrvatskoj Krajini, što vam je poznato jer ste i Vi direktno ili indirektno u tome učestvovali, onda su morali znati, prvo, da u ovakvim stvarima samo premijera uspeva, a drugo, da ste Vi u tim akcijama bili na strani Hrvatske, a ovde ste na strani Albanaca. Hrvati se prvi setili – 1:0 za njih, igra se do 1! Oponašati Hrvate u takvim uslovima – čista je idiotarija. Ma šta lično mislio o Miloševiću i onome što nam je napravio, ja ne mislim da je on bio toliki idiot.

       Ali – zar ništa humanije i pametnije u toj „humanitarnoj misiji“, sem totalnog bombardovanja „Miloševićevog naroda zbog Miloševića“, tako moćni i sofisticirani, niste mogli da smislite. Što poubijaste i unazadiste toliki narod!

Nastaviće se