Da se vratim na Kosovo. Šta se početkom devedesetih, kada su počela ova događanja, dešavalo tamo. Koristeći stare oprobane metode i gužve u drugim delovima zemlje, Albanci su pojačali maltretiranja Srba. Počeli su čak i da ih tuku. Onda se pojavio Milošević, održao čuveni zbor Srba na Kosovu polju i rekao ono što ga je proslavilo: „Narod ne sme niko da tuče.“ Konačno im se neko obratio i obećao zaštitu!

       Teško da bi mu neko mogao zameriti na onome što je tada preduzeo. Rezonovao je onako kako su i drugi rezonovali. Ako su Hrvati i Slovenci pogazili Ustav i izašli iz Jugoslavije, ako je potom to, na svoju korist ili štetu – tek će se videti, učinila i Makedonija, ako se u Bosni dešava ono što se dešava, zašto bi Srbija jedina i dalje robovala Kardeljevom Ustavu iz 1974. godine koji je omogućavao Albancima da u okviru Srbije rade Srbima to što su radili. Ukinuo im je takvu autonomiju i uzeo Srbe u zaštitu. Nije im ukinuo ni jedno od prava koje su imali i svi drugi građani Srbije, bez obzira na to kojoj naciji pripadali. Ukinuo im je samo privilegije.

       Međutim, razlika između onoga što je on preduzeo i toga istog što je preduzeo Tuđman u Hrvatskoj je u tome što je Tuđman za svoje akcije prethodno obezbedio podršku Zapada, a Milošević ne. U tome se ogleda njegova glupost i ogromna odgovornost za sve ono što je kasnije zadesilo ovu jadnu zemlju.

* * *

       Zamerate Miloševiću što je na izborima koji su potom održani pobedio „na krilima nacionalizma“. A ko na ovim prostorima tada nije pobedio na krilima nacionalizma. Na kojim osnovama je pobedio Tuđman u Hrvatskoj, Kučan u Sloveniji, Gligorov u Makedoniji, Izetbegović u Bosni. U vreme raspada te Jugoslavije, to je bila jedina ideologija koja je prolazila na ovim prostorima. Za vas je štetan samo srpski nacionalizam. Ostali mogu čak da budu i korisni – iako su tokom istorije na ovom tlu mnogo zla naneli.

       Voleti svoju zemlju, svoj narod, svoje običaje, svoju kulturu – nije nacionalizam. To bi bilo isto kao kad biste zamerali Englezu što u utakmici sa Škotskom navija za Englesku. I obrnuto. Boriti se za nekakve imaginarne ciljeve – u ime nekakvih nacionalnih interesa, da bi tvoj narod tu dobio svoju nacionalnu državu, te u to ime ubijati nedužne ljude terorističkim i drugim akcijama u ime tih „viših“ interesa je duboki nacionalizam i protiv tog zla se treba boriti, bez obzira ko je u pitanju. Po vašim kriterijumima IRA nema pravo da ubija protestante u Severnoj Irskoj – duboko se slažem sa tim. Po vašim kriterijumima Albanci imaju pravo da ubijaju Srbe na Kosovu – duboko se ne slažem sa tim, a Vi?

* * *

       Bilo kako bilo, pošto ste završili posao sa Hrvatskom i Slovenijom – i tamo postavli svoje baze, potom sa Bosnom i oko Bosne, pa i tamo postavili baze, krenuli ste na Kosovo. Ovog puta još radikalnije – pod izgovorom da štitite Albance za koje vas zabole ona stvar, hoćete da od Srbije otcepite celu jednu pokrajinu i da je pretvorite u svoj protektorat, ili još direktnije – u svoju bazu. Da iz te pokrajine proterate nove stotine hiljada Srba i da ih sabijete u sve manju Srbiju. Ni to vam nije dosta, pa u tajnom dodatku „sporazuma“ iz Rambujea, zahtevate  stacioniranje NATO trupa ne samo na Kosovu, već i na celoj teritoriji Jugoslavije – navodno da štite tako uspostavljeni mir. Ne međunarodne snage, već NATO. On je najbolji i u njega jedino imate poverenje. Da imate gde, proterali biste i ovo resto Srba iz Srbije da lutaju svetom kao Palestinci. Valjda nas zato i bombardujete – do uništenja. Pri tom, to nazivate svojim legitimnim pravom! A ona pizda Vedrin, francuski ministar inostranih poslova, posle uspešno završenog posla u Rambujeu i potpisivanja „sporazuma“, maše takvim papirom i otvoreno izjavljuje – sad imamo dokument da pritisnemo Srbe!

       Da mi ne biste zamerili na ovoj prostoti, moram da vam objasnim šta ta reč u srpskom jeziku stvarno znači. Početkom sedamdesetih godina Jugoslaviju je zahvatila epidemija velikih boginja. Na tu temu kasnije je snimljen i film Variola vera. U jednoj sekvenci filma, jedan od glavnih likova, doktor, mislim da ga je igrao Rade Šerbedžija, revoltiran kurvinskim ponašanjem direktora klinike, gromko uzvikuje: P…. je ženski polni organ, a pizda je karakterna osobina!“ Smatrao sam potrebnim da to objasnim, gospodine Bler, jer dosta vas je takvih, u stvari.

  Nastaviće se