KO JE TAMO LUD? (Odlomci iz knjige O OPANČARIMA I OPANCIMA – Drugi deo) – Nastavak 42

17 jula, 2014 u rubrici O opančarima i opancima

Ta teorija kolateralne štete, koju je uveo profesor Šej, izazvala je dosta pažnje u svetu. Francuzu su izračunali i objavili da su u do tada priznatih desetak kolateralnih šteta uništeni gradovi Aleksinac i Surdulica, raketiran putnički voz u Grdeličkoj klisuri, autobus u Lužini, autobus u Peći sa putnicima, kolona albanskih izbeglica, pa potom opet kolona albanskih izbeglica u Korisu, kod Prizrena, bolnice u Nišu i Beogradu, Kineska ambasada u Beogradu, pobijeno 226 ljudi! Što se nas tiče, mi smo prestali da ih brojimo kad smo shvatili da su sve ovo kolateralne štete. A znate li šta su za nas prave kolateralne štete – kad je trogodišnja Milica, za vreme jednog od bombardovanja Batajnice, poginula na noši. Negde, sredinom bombardovanja, pre nego što ste sistematski počeli da gađate civilne ciljeve, bilo je saopšteno da su od do tada 1.200 mrtvih, 30 odsto bila deca. Da su od do tada 5.000 povređenih, 40 odsto bila deca. Da sva jugoslovenska deca žive pod stresom, dakako i šiptarska, ne idu u školu. Kako će se to odraziti na njihov dalji razvoj? Jednu od najtužnijih scena, a mnogo sam ih se ovih meseci nagledao, video sam posle bombardovanja kolone albanskih izbeglica, kolateralnom greškom, kako je saopšteno. Dečak, Šiptar, 12-13 godina, sedi, totalno deprimiran, na zgarištu pored svojih ugljenisanih roditelja. Svuda oko njega leševi, komadi ljudskih tela. Strašno! Nema u njemu više ni straha. Samo suze teku niz dečačke obraze. Baš me briga što je on bio „njihov“, a ne „naš“. Da sam bio tamo, uzeo bih ga sa sobom i do kraja života bih se trudio da mu život učinim lepšim, da makar pokuša da zaboravi ono što će ga pratiti do kraja žvota.

       Kako biste, kolega Bler, postavili odbranu u navedenom kolateralnom slučaju – odsustvo namere, culpa levis in abstracto!

       A znate li onaj vic  o Muji i Hasi. Svi smo mi nekada živeli lepo i zajedno, dok se vi niste umešali. Smejali se vicevima, oni našim, mi njihovim.

            Optužili Muju da je ubio Hasu – izbō ga čakijom. Na pretresu se Mujo brani: „Nisam ga ja ubio, poštovani sudija. Ovako je to bilo: sedim ja ispred prodavnice, izvadio ćakiju i ljuštim bananu. Naiđe Haso, oklizne se na koru od banane, padne na ćakiju – i tako desetak puta!“ Možda bi i ova odbrana mogla da prođe kod Haškog tribunala, naravno zavisno od toga na kojoj ste strani. Uvrstite je u svoj repertoar.

       Znate, šta će, ipak, biti najveća kolateralna šteta? Kad se Evropa, prepuštena vođstvu Amerike, probudi jednog dana, opepeli i shvati pravila novog svetskog poretka – New world order, introduced by America!

Nastaviće se