KO JE TAMO LUD? (Odlomci iz knjige O OPANČARIMA I OPANCIMA – Drugi deo) – Nastavak 46

21 jula, 2014 u rubrici O opančarima i opancima

Uostalom, što da se bavimo Rusima. Hoćete li sa nama da igrate ruski rulet? Mi mrzimo tu igru, ali ako treba – igraćemo je. Bolje i to nego ovo što nam sada radite. Ima nas 12 miliona. Imate dve opcije. Jednu koju sprovodite sada – joystick igru iz vazduha. Rušite sve pred sobom, nema više razlike između civilnog i vojnog: kuće, fabrike, škole, bolnice, mostove. Napalm bombama (!) palite sve što se dā spaliti. Kasetnim (!) bombama ubijate ljude. Gađate vozove, autobuse – sa sve putnicima. Bombardujete zgradu Radio-televizije, sa ljudima koji u njoj rade – ne izveštavaju onako kako se vama dopada, šalju u svet slike o masakrima koje činite protiv civilnog stanovništva, kakve ova civilizacija nije doživela. Bombardujete kolone izbeglica, ovog puta šiptarskih, koje, shvativši da su izmanipulisane, pokušavaju da se vrate svojim kućama. Preko 75 mrtvih i mnogo povređenih! Ni oni neće više da vas slušaju. A ko vas ne sluša, zna se šta mu sleduje. Usred bela dana, u četiri borbena naleta – da ne bude greške. Bombardujete i kuće u koje su ovi mučenici pokušali da se vrate, da ne bi imali gde da se vrate. Jer ako se vrate – propade scenario. Kako ćemo onda Srbe da optužimo za to.

       Pri tom ispoljavate morbidni cinizam. Otkud mi sad pa to, nikad za to nisam čuo, ali neka, neka ostane, ne mogu trenutno ništa gore da smislim, mora da sam se mnogo napalio. Kad ste srušili pola rudarskog grada Aleksinca (to je naš Blekburn), rekli ste – greška. Niste, pri tom, rekli – žao nam je. Niste preživelima i njihovim unesrećenim porodicama izjavili saučešće. Samo hladno, vojnički – greška, a one se u ovakvim akcijama ne mogu isključiti. Važno je da je misija humanitarna – i plemenita. Uzgred, Aleksinac je udaljen jedno 400 kilometara od Kosova!

       Kada ste sutradan pogodili i zapalili zgradu Ministarstva unutrašnjih poslova, u centru Beograda, samo tridesetak metara od najvećeg porodilišta na Balkanu, rekli ste cinično – operacija je toliko precizno izvedena da bebe nisu bile ugrožene. Beograd je veliki grad, sa više od dva miliona stanovnika. U tom porodilištu se dnevno rodi više od 50 beba. Jesu li vaši bolesni umovi razmišljali koliko se majki baš u to vreme porađalo, koliko ih je spontano abortiralo, koliko se mrtvih beba rodilo te noći, ako su svi istog momenta morali, čak i sa operacionih stolova, da beže u sklonište. Akcija je precizno izvedena! Congratulation! Mogu li vaši bolesni umovi to da shvate? Može li ona debela baba u crvenoj mini suknji Medlin Olbrajt,  kažu, žensko je, bar to da shvati, ako se već ne razume u rat, koji iz nekih svojih patoloških razloga vodi protiv ovog naroda.

* * *

       Kad ste usred bela dana pogodili putnički voz, sa putnicima, rekli ste opet – greška. Pentagon je saopštio da se njihovim spravama za ubijanje – raketama kojima je voz pogođen, taj incident mogao izbeći, jer iako su rakete laserski vođene, pilot je to mogao videti na svom ekranu i izbeći lansiranje. Prebacio je loptu Vestli Klarku u Brisel – važno je da se zaštite proizvođači raketa. Ko će sutra to da kupi, ako su tako glupe, pa udaraju po putničkim vozovima usred bela dana. Prebacujete odgovornost na ljudski faktor. Ko jebe jednog pilota. Važno je zaštititi raketu. Business is business!

       Hoće li onda pilot biti izveden pred Haški sud, kolega Bler? Čista namera – dolus! Da je Srbin, lično bi Luiz Arbur dotrčala da izvrši uviđaj. Vestli Klark brani svoje vojnike – kao svaki pravi general. Možda se čovek samo zaigrao. Možda je bio drogiran, uzeo malo veću dozu, pa pomislio da to samo na trenažnom poligonu joystick igricom ruši neprijateljski voz. Izdaje novo saopštenje: kriv je voz – pilot je lepo prvom raketom pogodio samo ogradu mosta. Voz je tada morao odmah da stane – Emergancy stoping! Nije stao, a takvu neposlušnost je pripadnik Alijanse drugom raketom morao da kazni. I kaznio je – gađao je pravo u vagon sa putnicima. Gotovo – ima li još pitanja. Imam ja – ako dozvolite, samo jedno: jeste li čuli za zakon inercije – da li je voz mogao da stane u mestu ili je morao da prokliza bar tih desetak metara?  Ne verujem, tu teoriju nismo ispitivali – u svakom slučaju, ako mu mi damo znak da stane – ima da stane!  Nemam više pitanja. Hvala. Sledeći!

Nastaviće se