Ponekad je dobro kad nestane para. Da se to nije desilo u košarkaškom klubu „Partizan“ nikad ne bi izašlo na videlo kako se u tom klubu barata s parama, jer iz nekog razloga poreske inspektore to ne interesuje, iako svi znamo da se u našim sportskim klubovima jedino tako i radi. Ukratko, proda se košarkaš, pare se podele – porez se ne plaća, košarkašima se ne isplaćuje ugovorena zarada, a onda kukanje za pare – od države! Ne možemo bez para. Preti nam gašenje, mi smo brend! Za nas navijaju milioni građana Srbije …. Među tim milionima građana ima i strasnih navijača koji svoju neostvarenu ambiciju da se bave sportom nadomešćuju tako što ulaze u upravne odbore takvih klubova i u nedostatku pojma o sportu kojim upravljaju svoju neophodnost u upravljačkim strukturama dokazuju političkom zaštitom takvih klubova i takvog načina njihovog poslovanja. A država, šta će – daje pare, ne traži porez, ne juri kriminal … Naravno, ima tu i drugih aspekata, na primer – armije navijača su i biračko telo pa nije preporučljivo zamerati im se, ali zadžimo se samo na onom gore pomenutom.

       Elem, košarkaški klub „Partizan“ je ovih dana prodao svog najtalentovanijeg košarkaša Bogdanovića u Tursku i ostvario lepu zaradu – negde oko 1,3 miliona eura, što se zna. I stigle pare, prva rata, negde oko polovine te sume. Duško Vujošević, trener, koji mora da razmišlja o timu sa kojim će da igra u narednoj sezoni, jer svi igrači ih napustiše zbog neplaćanja dugovanih zarada (doživeh i to da branim ovog čoveka), kako piše štampa, zatražio da se ta suma iskoristi za to, međutim, sa tim se ne slaže predsednik Danilović, koji je kao što se zna imao uspešnu košarkašku karijeru u američkoj NBA ligi, pa je za pretpostaviti da nije u finansijskoj oskudici. On traži da se 30% te sume izdvoji za plaćanje posrednika u tom poslu, marketinške i konsalting usluge – Vujošević: „Ugovor je izuzetno nepovoljan … postoji papir kao aneks ugovoru o nekom konsaltingu, ali ne razumem o čemu se radi … za sve treba pitati predsednika Danilovića.“ („Informer“ 21.7.2014). I tako se dva daosadašnja saradnika na istom poslu – jedan bije sudiju u svlačionici a drugi čuva stražu, posvađaše zbog para.

       A kako to drugi rade – Engleski fudbalski klub „Mančester Junajted“, je zaključio sponzorski ugovor sa „Adidasom“, firmom koja proizvodi sportsku opremu, po kome će mu u narednih deset godina biti isplaćeno 940 miliona eura … Svi detalji ugovora se znaju – i koje su godišnje sume i kad se plaćaju i sva ostala prava i obaveze ugovornih strana. Ništa nije sakriveno. Naravno, zna se i koliko i kada od tih suma  „Mančester Junajted“ treba da plati poreza, jer se to pitanje tamo i ne postavlja – smatrali bi da nije normalan ni onaj kome bi palo na pamet da ne plati porez, a da je još nenormalniji onaj koji taj porez nije ni naplatio. Važi i krilatica: Ubiješ čoveka dobješ pet godina zatvora, ne platiš porez, dobiješ 13!

       A kako se kod nas radi – fudbalski klub „Partizan“ (da me navijači tog kluba ne bi odmah optužili da ovo pišem kao „Zvezdaš“, reći ću da i „Zvezda“ isto tako radi), ima takođe sponzorski ugovor sa „Adidasom“, naravno na mnogo nižu cifru – oko milion eura, što se zna. Međutim, detalji tog ugovora se čuvaju kao poslovna tajna – navodno ona druga strana to zahteva. Pa zašto bi „Adidas“ čuvao ugovor sa „Partizanom“ kao poslovnu tajnu a javno objavljivao onaj mnogo veći ugovor sa „Mančester junajtedom“? Naravno, svako ima pravo da to tvrdi, ali izgleda da su ovakvi ugovori poslovna tajna i za naše poreske inspektore!

       I na kraju, zašto u ovih „prvih“ 100 dana „nove“ Vlade, pišem o ovim stvarima i to u momentu kad smo doneli novi „istorijski“ zakon o porezima po kome će onaj ko ne plati ili samo zakasni sa plaćanjem poreza biti oštro kažnjen – A zar poreznici nisu to isto mogli da rade i po starom zakonu koji je donela prethodna vlast. Šta ih je u tome sprečavalo – recimo u poslednje dve godine?

DC, 21.07.2014.