KO JE TAMO LUD? (Odlomci iz knjige O OPANČARIMA I OPANCIMA – Drugi deo) – Nastavak 49

25 jula, 2014 u rubrici O opančarima i opancima

Gospodine Bler, da Vas obavestim o reagovanjima u Nemačkoj, nakon što je objavljena informacija da su Rusi preusmerili svoje bojeve nuklearne projektile u pravcu zemalja učesnika u akciji Humanitarian help.

       Istog dana kad je ova vest objavljena, 9. aprila,  gospodin Herman Šer, član Predsedništva vladajuće Socijaldemokratske partije Nemačke, učestvujući u jednoj emisiji H-TV, prvi je put objasnio nemačkoj javnosti prave razloge zbog kojih srpska i jugoslovenska Vlada nisu htele da pristanu na potpis takozvanog „sporazuma“ iz Rambujea.

       Prema njegovim rečima: „Dokument iz Rambujea je sadržavao tajni dodatak, kojim se od jugoslovenske strane zahtevalo da dozvoli nesmetano kretanje trupa NATO na celoj teritoriji Jugoslavije. To bi, praktično, značilo okupaciju cele zemlje i, naravno, da na tako nešto nikada ne bi pristao ni jedan šef države.“

       Gospodin Šer je takođe objasnio da sadržaj pomenutog tajnog dodatka nije saopšten jugoslovenskoj strani, već da se od nje zahtevalo da najpre „naslepo“ potpiše taj dokument, zajedno sa sporazumom iz Rambujea, pa da im se tek potom dozvoli da vide šta su u stvari potpisali!

       Reagujući na tu informaciju, portparol za pitanja odbrane stranke Zelenih – koalicioni partner vladajuće SPD, gospođa Angelika Ber je izjavila: „Da sam to znala, nikada ne bih dala svoj pristanak na vazdušne udare NATO.“

       Andrea Nales, takođe poslanik vladajuće SPD je izjavila: „Srbima su, praktično, hteli da nametnu okupaciju cele Jugoslavije.“ I zapitala se: „Koji normalan šef države bi na to pristao?!“             Hvala Gospodinu Šeru što je takvom izjavom obavestio javnost – bolje ikad, nego nikad, ali šta bi bilo da Rusi nisu preusmerili rakete. Gospodin Šer bi i dalje ćutao, nemačka javnost bi i dalje bila u uverenju da je u pitanju „briga za izbeglice“ i sprečavanje „humanitarne katastrofe“, a avioni NATO već devetnaesti dan rasturaju Jugoslaviju. Samo za ovih prvih devetnaest dana bombardovanja na Jugoslaviju izvršeno je preko 3.000 borbenih letova, a ukupna snaga bombi i raketnih projektila bačenih na Jugoslaviju premašuje snagu nuklearnih bombi svojevremeno bačenih na Hirošimu i Nagasaki!

* * *

        Prema agenciji Beta, atinski list „To vima“ objavio je delove članova 3. i 4. Preambule teksta „sporazuma“ iz Rambujea i Anex B, koje Beograd nije prihvatio:

Prema članu 8. Anexa B, „pripadnici NATO-a bi, zajedno sa vozilima, brodovima, avionoma i materijalom, imali slobodan i neometan pristup celoj SR Jugoslaviji, uključujući vazdušni prostor i teritorijalne vode.“

„To bi uključivalo i pravo na podizanje baza, vežbe i upotrebu bilo koje oblasti ili olakšica koje su potrebne za podršku, obuku i operacije.“

Anexom B je takođe predviđena obaveza SRJ da besplatno i prioritetno pruža sve usluge – telekomunikacije, puteve, aerodrome, luke, koje bi NATO tražio.

Vlasti SRJ ne bi imale nikakvu nadležnost nad NATO snagama koje bi, na osnovu pravnog imuniteta, imale pravo da postupaju čak i protivno zakonima SRJ.

       Gospodine Bler, dozvolite na ovom mestu jedan komentar. Pre svega, pretpostavlja se da su ovi delovi „sporazuma“ autentični jer se poklapaju sa navodima gospodina Šera, člana Predsedništva vladajuće Socijaldemokratske partije Nemačke i italijanskog ministra inostranih poslova gospodina Lamberta Dinija. Malo je verovatno da bi jedan grčki dnevnik, jedan član Predsedništva vladajuće partije u Nemačkoj i jedan ministar inostranih poslova  – italijanski, sve iz zemalja članica EU, kontakt grupe i NATO-a, saglasno tvrdili nešto što nije istinito.

       Vi i ja, teško da bismo jedan drugog mogli da ubedimo da to nije čista okupacija, koja se drugoj strani nudi u formi sporazuma, koji ona ne može ni da vidi pre nego što ga potpiše! I o tome sam napred pisao, u vezi sa pomenutim komentarima gospode Šera i Dinija. Naravno da bismo nas dvojica – kao pravnici, to dalje mogli da komentarišemo sa raznih aspekata. Umesto toga ja se za sada povlačim sa sledećim opaskama: nečuveno, osiono, cinično, ponižavajuće, u krajnjem slučaju glupo – nema veze sa pravom, pa kao pravnik neću o tome sa Vama, kao pravnikom,  pravno ni da razgovaram.

       Mogu ja da budem sto puta veći opozicionar Miloševiću nego što jesam, ali bih prvi – da je on, ili bilo ko drugi, takav sporazum prihvatio, ne pitajući za cenu izašao na ulicu, isto kao 27. marta 1941. godine, kada su Srbi Hitleru rekli – BOLJE RAT NEGO PAKT. Nisam ja u ovim godinama ni uspaljenik, ni avanturista, ni mazohista. Nemam pravo da tako govorim niti u ime svog sina, niti u ime bilo kog građanina ove zemlje, ali sam siguran da bi svi oni na isti način reagovali, jer u životu uvek postoji jedan prag preko koga častan čovek ne može da pređe. Koji su vaši motivi bili da sve to što ste očigledno hteli – a ne nekakve humanitarne akcije i ostale gluposti koje navodite, ne ponudite na jedan normalan i civilizovani način!

       Uostalom, prema pomenutom listu, čak i grčko Ministarstvo inostranih poslova navodi da američka akcija protiv SRJ ima dva cilja: da uništi režime na koje Rusija ima uticaja i da osujeti formiranje EU kao autonomnog pola – održavanjem žarišta krize. Što se tiče prvog  cilja, tu ste pretrpeli potpuni fijasko. Na prethodnim parlamentarnim izborima, Miloševićeva Socijalistička partija je jedva dobila tridesetak procenata glasova. Čak ni sa sestrinskom udruženom levicom – JUL, nisu mogli da formiraju vladu, pa su morali u pomoć da pozovu Šešeljeve radikale, do juče

najžešćeg protivnika. Da je opozicija bila iole ujedinjena, imala bi glatku većinu i u Parlamentu, pa naravno i u Vladi. Posle ove vaše umne akcije, Milošević nikada nije bio jači. Kad bi danas bili izbori, sam bi dobio bar 90 odsto glasova. Proizilazi da ste vašom akcijom bombardovali narod, a ne Miloševića. Iz toga dalje i sami možete izvesti zaključak o uspešnosti vašeg cilja broj 1. Što se tiče onog drugog američkog cilja – da se održavanjem žarišta krize osujeti formiranje EU kao autonomnog pola, u tome ste u potpunosti uspeli.

Nastaviće se