Svojevremeno sam pisao o jednom bimboju i rekao: Nemam pojma ni šta ta reč znači ni ko je bimboje. Čuo sam je letos od jednog šumadijskog seljaka – ni on nije znao da mi objasni šta to zapravo znači, ali mi se mnogo dopala. Otprilike označava čoveka, lepog zdravog i rumenog, što bi na selu rekli – da ga po jednom obrazu lupiš, drugi da pukne, koji vas vazda uveseljava i dan vam čini lepšim. – “El’ ti bio onaj bimboje”, tako je počela priča o tome sa pomenutim šumadincem. I dalje: Nemam pojma ni zašto me Zoran Babić, visoki zvaničnik SNS-a, podseća na bimboja – valjda zato što me njegovi nastupi uveseljavaju. Čim ga vidim, pa još i kad ga čujem, veselju nema kraja…

       Aleksandar Jovičić, poslanik SNS-a u Skupštini Srbije je mlad, lep i očito perspektivan kadar te partije. I za pretpostaviti, pametan – sve dok ne progovori. U Skupštini obično sedi do gore opisanog bimboja koji mu po svemu sudeći imponuje. Desi se da ponekad, na opšte zadovoljstvo onih iz opozicionih klupa, nešto u tom stilu kaže i u Skupštini, pa kad ga oni dočekaju, ustane onaj veliki bimboje i kaže – Neka mali, ja ću …. tako da tu tek veselju nema kraja.

       E, taj mali bimboje je odlučio da se bavi i ozbiljnim temama, pa je svoj stav o jednoj od takvih tema odlučio da saopšti u još ozbiljnijem listu – „Kuriru“. A povod je bila nedavna izjava Bojana Pajtića, lidera DS-a, kojom se on, u ime te partije, izvinuo građanima Srbije za izneverena očekivanja nakon petooktobarske revolucije 2000. godine. Izjava, ko izjava, najobičnija stilska figura jednog političara, reklo bi se bez ikakvog političkog značaja. Tako su je doživeli i oni kojima je bila upućena. Svi sem malog bimboja kome je ta fraza poslužila kao krunski dokaz da je DS „konačno priznao decenijsku pljačku Srbije“! I dalje, kao posledicu te pljačke, on pominje broj nezaposlenih, navodi slučaj JAT-a, odnosno „Er Srbije“, kao primer kako treba raditi, što je naravno DS-u toliko krivo da bi „možda čak i voleli da neki od ovih novih aviona i padne“, a sve to jer je DS uvek nervozan kad se pomene Dragoslav Kosmajac. Aferim! Jesi li to sve sam smislio il’ ti je neko pomagao.

       Aleksandar Jovičić je bio mali, a ne znam iz kojih je knjiga učio, ali bi trebao da zna nešto o događanjima iz devedesetih godina, o udruženoj akciji demokratske opozicije Srbije (DOS) koja je zbacila Miloševića, o prvoj Vladi DOS-a – konglomeratu od 16 partija koje je jedino povezivalo to da Milošević treba da ode sa vlasti. Na čelu te Vlade bio je Zoran Đinđić, tadašnji lider DS-a, koji je nedugo zatim bio ubijen – čovek kome niko ne osporava političku težinu i ozbiljnost, čak ni oni koji ni danas ne dozvoljavaju da se ozbiljno istraži politička pozadina njegovog ubistva. Nakon toga u vlasti su učestvovali “i kurta  murta” – od Koštunice i Tadića, do ovih današnjih. Pravile su se najraznovrsnije “neprincipijelne koalicije”, u kojima su itekako participirali razni Draškovići, Čovići, Dinkići, Jovanovići i slični. Niko ozbiljan ne može danas da negira ulogu Mlađana Dinkića u sferi ekonomske, privredne, finansijske i monetarne politike ove zemlje koja je i produkovala “decenijskoj pljački Srbije”, kako je Aleksandar Jovičić danas naziva. Taj isti Dinkić je do juče u tim oblastima bio glavni strateg i ove Vlade – druga je stvar što ova Vlada broji svojih prvih 100 dana, kad god se samorekonstruiše. Niko ne može da negira ni ulogu SPS-a, glavnog koalicionog partnera ove Vlade, koji vodi policiju zadnjih šest godina a u kojoj se danas svašta otkriva, pa i veze sa raznim Šarićima, Kosmajcima i sličnima. Ima li većih pljački od onih otkrivenih u Galenici, “Lasti“, Dunav” osiguranju, … da pomenem samo ove poslednje. Niko ne može da negira na stotine direktora u NIS-u, EPS-u i drugim javnim preduzećima i preduzećima u restrukturiranju, o partijskom zapošljavanju svega i svakoga ne samo u tim preduzećima već i u javnom sektoru uopšte i njihovom udelu u pljaćkanju ove zemlje. Pa ko vodi te firme i institucije? Ima li ovih današnjih u tome?

       Naravno, da je i DS učestvovao u ovome što nas je danas snašlo, jer i tu partiju su posle Đinđića vodili i kurta i murta, uključujući i Tadića koji je jedna najobičnija politička zamlata, ali reći da smo konačno pronašli ko je krivac za decenijsku pljačku Srbije je najobičniji cinizam, ne malog bimboja, već SNS-a, jer ta se partija povodom ovakvih i sličnih umotvorina svojih članova ne oglašava, što znači da se sa njima i slađe. I sve dotle dok Aleksandar Vučić ne reaguje na takve ispade svojih članova on nikada neće biti prihvaćen i od mislećeg dela ovog naroda.

       Gospodine Vučiću, Vi imate pristojan staž u sferi informisanja i znate veoma dobro značaj ovakvih manipulacija u javnim komunikacijama. Vi ste sigurno svesni toga da većina biračkog tela vaše partije, ako čita, čita samo naslove i šta znači kad u jednom tabloidu kao što je “Kurir”, a tu štampu oni uglavnom i čitaju, naiđu na ono – Pajtić priznao pljačku DS. Pisalo u novinama reći će i ovakvi čitaoci i oni kojima su potom ovi to ispričali. Takva politika informisanja kod tog dela biračkog tela ima i te kakvog značaja. One druge iritira. Just think about, ako Vam je do toga uopšte stalo, jer ovakva saopštenja SNS-a su postala praksa. A što se tiče onog Pajtićevog izvinjenja, nedavno se i Dačić, Vaš prvi saradnik i glavni koalicioni partner, na sastanku balkanskih ministara inostranih poslova u Dubrovniku, izvinuo – pretpostavlja se u ime ove države, za granatiranje Dubrovnika (od strane Crnogoraca) devedesetih godina, pa niko iz toga nije izvuko zaključak da je time Srbija priznala da je ona ustvari granatirala Dubrovnik. Objasnite to onom malom bimboju.

DC, 25.07.2014.