KO JE TAMO LUD? (Odlomci iz knjige O OPANČARIMA I OPANCIMA – Drugi deo) – Nastavak 9

4 juna, 2014 u rubrici O opančarima i opancima

       Na istaknutim transparentima Klinton se uglavnom zove Adolf Kl(ovn)inton, a predstavljen je naravno sa čuvenim Hitlerovim brčićima. Katkad, iz milja, tepaju mu Bili. Uz to ide i objašnjenje: „Amerika je velika sila, Hitlera je klonirala u Bila“, a potom veliki transparent na kome piše: „Eh da smo u ono vreme znali za kurton.“ U potpisu – Bilovi roditelji.

       Njegova ljubimica, Medlin Olbrajt, u principu je zadržala stari imidž – ona je još za vreme događaja u Bosni ovde predstavljena kao ovca. Sada su joj samo pridodati rogovi, pa je otvorena dilema – da li je ona žensko ili muško? Iznose se različiti argumenti. Pošto je poznato da Bili ne pravi pitanje, mora da je i nju kresō  još u vreme dok je bio kauboj u Arkanzasu, a pošto se još uvek ne zna da li je ona muško ili žensko, ostaje i dilema ko je koga tu kresō.

* * *

       Meni se, ni krivom ni dužnom, stavlja deo odgovornosti na teret. Ovde je obelodanjeno da je ona, dok je živela u Jugoslaviji, išla u istu školu gde i ja – u „Matiju Bana“ (sada „Josif Pančić“) na Banovom brdu. Isti su nam i profesori predavali. Književnost – Voja Ilić, svi smo imali u svesci: „Lepa misao, lepa rečenica“. Ne znam da li je siroti čovek još živ. Ako nije, u grobu će se prevrnuti.

       Javljaju se oni koji su sa njom išli u razred. Kažu da je Lenica, tako su je iz milošte zvali, bila simpatično debeljuškasto Jevrejče i da ničim nije pokazivala da će joj jednog dana izrasti rogovi. Niko ne zna da objasni zašto toliko mrzi Srbe, jer su je u tim teškim vremenima svojom projom i mlekom hranili, a oni manje emotivni – pakosnici, zameraju meni i mojima sa Banovog brda što – ili je nismo kresali, ili, što je još gore, da je nismo dobro kresali. Kažu, da nije tako bilo, što bi ona sada, pored vas Srba, morala da traži nekakve Klintone po Americi. Ja se branim da sam bio mali, da nisam ni znao šta je to, ali ne vredi – kažu, imao si da se žrtvuješ. Plaši me da to ona ne čuje, pa da ponovo naredi bombardovanje Banovog brda, verovatno i škole „Matija Ban“.

* * *

       Gospodine Bler, da Vam objasnim ono o ovci. Uveravao me, još u ono vreme dok sam živeo tamo, čovek ozbiljan (nemam razloga da mu ne verujem), da je slušao na BBC, u emisiji za Jugoslaviju, intervju britanskog reportera sa generalom Ratkom Mladićem, nekadašnjim načelnikom Generalštaba u Republici Srpskoj za vreme događaja u Bosni, čijim je ratnim veštinama i Majkl Rouz odavao priznanje. Navodno, Ratko Mladić se krije u nekoj planinskoj kući negde u Bosni i gaji ovce. Reporter ga pita: „Kako Vam se zovu ovce?“ „Ovce“, odgovori on jednostavno. Potom pokaza na jednu dobro uhranjenu, debelu ovcu i reče: „Ova ovde se zove Medlin Olbrajt.“ „Malo čudno ime“, kaže reporter, „mora da vam se gospođa Olbrajt nešto zamerila.“ „Ne, nema to veze sa tim. To mi se ime nekako spontano nametnulo – neodoljivo me podseća na nju.“

       Bilo kako bilo, našoj Lenici ostade ime ovca i, do ovog čuvenog spektakla o kome pokušavam da pišem, niko se protiv toga nije bunio. Međutim, na koncertu se pojavila i jedna prava ovca na kojoj je pisalo: „Olbrajtova, lepša sam od tebe!“ Kako će se ovaj diplomatski incident završiti, pojma nemam. Ne verujem da će joj Olbrajtova ostati dužna.

       Inače, ljubitelji životinja nisu ostali samo na Madleni, odnosno ovci. Bil Klinton se pojavljuje i kao Pit Bil terijer, a Vi, da izvinite, bolje da Vam ja to kažem, naši smo, nego neko drugi, kao – Bler, Klintonov ker.

Nastaviće se