Ko o čemu, kurva o poštenju

maj 1, 2016 u rubrici Opančarski dnevnik 2017

       Sledom vesti: Željko Mitrović o moralu i protestu opozicije – otvoreno pismo direktora i glavnog i odgovornog urednika Pinka liderima demokratske opozicije povodom njihovog protesta zbog izbornih malverzacija (Fonet, 30.04.2016).

       Već sam se bio zabrinuo o čemu da pišem u ove duge praznične dane, kad eto ti jednog od mojih omiljenih opančara Željka Mitrovića – da objasnim: Željko Mitrović nije opančar, on je gitarista ili što bi u narodu rekli, tamburaš. Znate ono – Jal’ se ženi jal’ tamburu kupi, jer u nešto udarati moraš. A Željko tambura li tambura. Naravno, to ne smeta da po mojoj internoj kvalifikaciji bude i opančar –  da podsetim: U mom selu ima jedan opančar. Što on pravi dobre opanke! Obuješ ih, popenješ se na soliter i skočiš sa desetog sprata – ti se razbiješ ko….., a opancima ništa! Dakle, Željko Mitrović je opančar koji lupa u tamburu.

       Elem, pošto u pomenutom pismu Željko jedan miran građanski protest udružene opozicije, zavidno posećen, a povodom dokazanih malverzacija u režiji vlasti, kako na samom glasanju, tako i na prebrojavanju glasova, naziva „porodično-prazničnim okupljanjem – zašto da ne, na veliku subotu ne bi ni valjalo da bude drugačije, on kaže: „Vi ste, ako ništa drugo, dokazali da ste u jednoj, ali samo u jednoj stvari dosledni. Dosledni ste u lemanju, tamburanju, vređanju i nipodaštavanju žena, devojaka i svih onih koji predstavljaju lepši i nežniji pol“.

       Lepo, idemo odmah na suštinu, a to nije ono što se evo već celih nedelju dana i danju i noću dešava u Republičkoj izbornoj komisiji (RIK) koja za sve to vreme neumorno prebrojava manje od 2% glasova, to je ono što se tiče “lemanja, tamburanja, vređanja i nipodaštavanju žena, devojaka i svih onih koji predstavljaju lepši i nežniji pol“. Ovde primećujem da je po svemu sudeći tu reč o organizovanom stavu, jer to isto sinoć u dnevniku reče i Stefanović Dr. Nebojša, Ministar policije, koji, valjda kao najpismeniji od njih, pa ga je zapalo da bude i Vladin portparol, “svako malo” izađe na televiziju, obavezno praćen svitom kao pozadinskom zaštitom, da objasni građanstvu o čemu se tu radi. Dovoljno sam mator, nagledao sam se u životu i portparola i onih koji izigravaju portparole, al’ taj manir do sad ne videh. Nedaj bože da narečena pozadinska zaštita treba da znači nešto drugo.

       A kad smo već kod Ministra policije, nemojte mi zameriti, ali moram da budem prost – jebo ti i državu i njenu policiju i njenog ministra policije – ako nisu u stanju da odmah privedu te što “lemaju, tamburaju, vređaju i nipodaštavanju žene, devojke i sve one koji predstavljaju lepši i nežniji pol” – ako je to u pitanju?

       Elem, da se vratimo na Željka, osvedočenog zaštitnika „žena, devojaka i svih onih koji predstavljaju lepši i nežniji pol”. Vidite Željko, ako vas, nedaj bože, napadne pit bul terijer, vi nećete prethodno da mu pogledate pod rep i vidite da li je muško ili žensko ili da ga bacite na vagu i vidite koliko ima kila, već ćete pokušati da se odbranite onako kako vam  data situacija dozvoljava. To se zove nužna odbrana. Naravno u pravu (i policiji) postoji i pojam prekoračenja nužne odbrane, pa držim da kad policija do sada nije reagovala u skladu sa tim, da je u pitanju kvalifikacija koju gore rekoh za njih, pa ovde, da se ne bih ponavljao, tu kvalifikaciju samo proširujem i na vas lično kao autora ovog pisma (ovog puta ću izostaviti veliko V, što sam po građanskim adetima inače trebao da stavim).

       „Ja sam otac četvoro dece i, što se mene tiče, boriću se svim dostupnim sredstvima da više nikada ne budete u prilici da brinete o budućnosti naše dece, jer ste samo mojoj generaciji oduzeli skoro 15 godina boljeg života“, kaže dalje Željko. Sa ovim bih selektivno mogao i da se složim – ako mislite na vas lično i odgovarajuće okruženje, svakako da je vama bilo lepše u Mirino vreme, ali šta ćemo sa onom decom koja su u to vreme morala da odu iz zemlje iz suprotnih razloga sa sve diplomama i kvalifikacijama koje su imali. Imate li predstavu koliko je takvih otišlo ili još bolje  koliko takvih svake godine odlazi. Šta mislite koliko će njih i njihovih potomaka da se vrate sad kad čuju da ste vi ponovo došli na vlast.

       Naravno, ne treba generalizovati. Ja tipujem da će ovde ostati oni koji su sinoć na televiziji bili u pozadinskoj zaštiti ministra policije Nebojše Stefanovića. Žao mi je što to ne mogu da ilustrujem i pomenutom fotografijom. Ne samo zato, što su se tu slikali – mladi su shvatiće, već zato što će njihove diplome, ako ih steknu, imati samo internu vrednost i to samo dotle dok ova lepota traje. Kasnije će poslodavci početi drugačije da postupaju i drugačija pitanja da postavljaju.

       “Gospodo draga, Gordana je samo radila svoj posao i profesionalno izveštavala sa vašeg cenjenog skupa”, naglasio je Mitrović, “a programsku politiku i uređivački profil gradim ja i samo ja i tako će biti dok god sam ja vlasnik, direktor i glavni i odgovorni urednik televiije Pink”. Eto vidite, sirota Gordana je samo radila svoj posao, pa nije bila shvaćena ni od onih o kojima je izveštavala, ni od policije koja je trebala da je zaštiti, pa joj ostadoste samo vi. I tako će biti sve dotle dok se ne promene vremena, pa umesto Gordane takvi kao što ste vi počnu da odgovaraju.

       „Stoga vas lepo molim da sledeći put kada sretnete neku damu sa televizije Pink budete fini, a svoje frustracije, komplekse i traume ne izražavate pred njima, nego pozovite mene da to raspravimo na način koji vi odaberete“, reče na kraju Željko Mitrović, zaštitnik „žena, devojaka i svih onih koji predstavljaju lepši i nežniji pol”. Bogami, svaka vam čast. Vi imate zavidne kapacitete. Ko bi se drugi usudio da ponudi zaštitu svim onim damama koje godinama produkuje “Farma”. Na žalost, pokvario mi se Pink, pa ne znam njihova imena.

       Željko, razočarali ste me. Oni vaši raniji radovi o Vesi rakiji, Saši prangiji i dr. će ostati duže upamćeni. Ovo je očito bilo namenski, pa moram da pitam jeste li ovo sami pisali ili vam je neko pomagao. Znate onaj ofucani vic o spačeku – Zaustavlja čovek vozača spačeka i pita ga – Burazeru, el’ so ovo sam pravio il’ ti je neko pomagao.

Dragiša Čolić, 1.5.2016.