Svojevremeno sam na ovom istom mestu objavio tekst pod naslovom „Konje ubijaju, zar ne?“ (www.opancar.com – pretraživač pod: Konje ubijaju), a povodom „programa za najmlađe“ pod nazivom „Pinkove zvezdice“ na istoimenoj televiziji. Asociralo me je to na snažnu socijalnu dramu prikazanu u kultnom filmu Sidnija Polaka iz 1969. godine. A sinoć sam, na početku emitovanja tog serijala i u ovoj godini, poželeo da vidim ima li čega novog u tome.

       Nažalost, ne! I dalje će deca, uzrasta od 7 – 14 godina, posle dolaska iz škole – petak je radni dan, a još uvek nije ukinuta zakonska obaveza obrazovanja za taj uzrast, u „prajm tajmu“ od 9 sati uveče, do neodređenog vremena iza pola noći, zajedno sa svojim roditeljima – koji su i najveći krivci za to, gledati ovaj celogodišnji šou, čiji je početak kako se ističe u najavama željno očekivan. I dalje će članice žirija – Jelena Tomašević, Goca Tržan i Leontina Vukomanović, do suza brižnim majčinskim rečima do besvesti traćiti vreme trajanja emisije – daleko duže od trajanja pesama, sve nadmećući se u tome ko će bolje i više proglašavati ovoj deci sjajnu pevačku budućnost, a da se niko ne zapita šta je sa stotinama dece i njihovim karijerama – i uspehom u školi dakako, koja su u ovom maratonskom takmičenju učestvovala prethodnih godina. Dakle, što se ženskog dela žirija tiče, a žiri je u ovom takmičenju vazda bio u glavnoj ulozi – tu nema ničeg novog, dok je muški deo žirija, rekao bih pretrpeo samo jednu izmenu – umesto Harija Varešanovića tu je sada Sergej Ćetković, kome je verovatno neko iz produkcije već objasnio da je glavna fora u startu proglašavati ovu decu najboljima, tako da je on odmah stao uz rame pomenutoj ženskoj trojci. Isti je slučaj i sa petim članom žirija – nisam stigao na početak pa mu nisam upamtio ime, koji je na glavi imao nekakvu kapu, periku, šta li je – kažu da je u studiju zima, pa tako ne stigoh da ustanovim da li je to muško ili žensko. U svakom slučaju produkcija je ostala u trendu – LGBT populacija će biti zadovoljna pojavom  i stajlingom ove osobe.

       A što se samog takmičenja tiče, odgledao sam prvih nekoliko učesnika i naravno, sem dve četvorke – oni će dobiti novu šansu u baražu negde iza pola noći, svi ostali su dobili čiste petice. Gledao sam to do jednog dečkića od 12 godina, koga su pretstavili ne samo kao pevača, več i kao glumca i sportistu. Videsmo samo da mali nije pevač, niti će to biti – što nije smetalo svim članovima žirija, sem Goce Tržan, da i njemu podare petice uz obavezne hvalospeve, što je u najmanju ruku kontradiktorno u odnosu na ono što je o njegovom pevanju rekla Goca Tržan. O glumačkim i sportskim kvalitetima tog dečaka ne možemo da sudimo, sem utiska da mali ničim ne podseća na sportistu, a što se glumačkih kvaliteta tiče, čak ni onoliko koliko je potrebno za izvodjenje jedne pesme. Iskreno se nadam da se taj dečak neće prepoznati u ovome što pišem, a žarko bih želeo da ovo pročitaju njegovi roditelji, jer sam uveren da je mali projekat svojih preambicioznih roditelja – pustite to dete da bude dete, da ide u školu i da se igra. Zbog toga ovo i pišem. A toga tamo ima jako mnogo

Dragiša Čolić, 24.09.2016.