Velika je oluja zadesila policijski voćnjak. Popadala je papaja, mango, banana se nekako održala, jedino kosmajska šljiva ne pada. Ispostavilo se da je bila blagovremeno štićena protiv gradnim raketama i ostalim agrotehničkim merama. Stradali su i sami rukovaoci protiv gradnih raketa – jedino šljivi, ništa!

       Prema pisanju “Kurira”, najveći narko-bos je izvesni Dragoslav Kosmajac, čovek ozbiljnih godina, zašao već u sedamdesete, koji mirno živi na Zvezdari i vodi dečji vrtić očinskog naziva – “HEPI KLUBIĆ”. Uzgred se bavi i građevinom, pa je tako valjda u sklopu te registrovane delatnosti izgtradio i jedan od najvećih narko-klanova na ovim prostorima. Data je čak i njegova slika u razgovoru sa takođe poznatim građevinskim delatnikom Ljubišom Buhom, poznatim pod nadimkom Čume, koji mu je ostao još iz nestašnih godina kada je rukovodio zemunsko-surčinskim klanom, sve dok nije došlo do izdvajanja zemunskog dela te firme u posebno društvo sa neograničenom odgovornošću, čije je rukovođenje preuzeo kasnije dobro poznati Dušan Spasojević. Priča se da je Ljubiša mnogo patio zbog greha iz te nestašne mladosti, ali je nekako i to prebrodio, u čemu mu je dosta pomogao i tadašnji ministar policije svojom sopstvenom ispovešću – Eto i ja sam u svoje vreme obijao trafike, a vidite me sad. Mladost – ludost. Ljubišu je ta priča toliko ganula, da je odlučio da postane društveno koristan građanin, pa je nastavio da se druži sa policijom, da im saopštava neke samo njemu znane informacije i daje svoje bezbednosne procene, a ovi su mu za uzvrat izdejstvovali zvanje dobro čuvanog svedoka saradnika o državnom trošku.

       No da se vratimo na Kosmajca. Njega je, prema pisanju “Kurira” štitio policijski general Zoran Tomašević, koji je valjda zbog takvih greha nedavno i smenjen. Tu već stvarti počinju da mi postaju nejasne – smenjuje se zaštitnik, koji štiti izvršioca, a izvršilac i dalje izvodi iste građevinske radove po regionu. Navodno, nema dokaza. Pa ako nema dokaza za glavno delo, ono dakle i ne postoji, a u tom slučaju ne postoji ni delo pomaganja za nepostojeće krivično delo. Postoji u praksi i mera pritvora koja se obično i primenjuje dok se ne obezbede potrebni dokazi za delo za koje postoji osnovana sumnja da je počinjeno. Neke u tom statusu drže i po godinu dana. Neću da pominjem Miškovića da me dežurni državobranitelji ne bi odmah optužili da   sam i ja uzeo pare od Miška, a nisam – nažalost, ali setite se slučaja Svetlane Vukajlović i nabavke vakcina. A pošto ja ne veruijrem da je do podataka koje objavljuje “Kurir”, svojim operativnim radom došao ni Aleksandar Rodić, ni onaj njegov pomoćnik što je svojevremeno bio član žirija u “Zvezdama granda”, mora da im je te podatke dao neko iz policije, što znači da oni koji treba da znaju, sve i znaju. Ako je tako, čemu sve ovo. Ili se u akciju ide ili se ne ide. Ovako ispada da su ovi policijski generali posmenjivani jer nisu imali uredne ugovore o radu. Njihov dugogodišnji šef nije, jer je njegov radni dosije u redu posto je izabran na konkursu. Plaši me da kod ovakvih obrazloženja sud i ostale ne vrati na posao.

DC, 22.06.2014.