Evo njih ponovo, nepogrešivo se vraćaju. Hteo sam o tome da pišem još prošle nedelje, ali eto ne stigoh – mora i da se radi, neko mora da plati svu ovu moju zajebancciju. O emisiji RTS-a koju vodi Olivera Kovačević je reč – onoj od prethodne nedelje, na temu Intelektualci i politika.
Najpre ono kurtoazno. Uvod u emisiju – tekst: Bojana Marković – bravo! I za nju i za voditeljku Oliveru Kovačević. Emisija koja budi nadu. Odavno ne videh takvu emisiju na RTS-u.
Učesnici: Prof. Dr. Marija Bogdanović, sociolog, bivša rektorka beogradskog univerziteta – emeritus (u penziji – šteta!); Prof Dr. Vladeta Janković, profesor opšte književnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu, bivši političar – prijatno iznenađenje, priznaje i neke greške iz vremena Koštunice, kada se politikom aktivno bavio; Branko Radun, savremeni analitičar i kaže istoričar – bilo bi interesantno videti koju će on istoriju o ovim vremenima napisati. U ovoj emisiji, moram da priznam umereniji nego što sam očekivao, a ako nešto i o njemu treba pomenuti, neka bude ono kad reče – Koji je to autoritet ljudi koji su precenjivali Sašu Jankovića; I na kraju – Džej! Zajebavam se – Džeja obožavam, za razliku od ovoga – to pa ni nalik, prof. dr. milan božić, profesor Matematičkog fakulteta u Beogradu.
Marija Bogdanović zamera aktuelnoj vlasti na rečniku koji koristi prema onima koji su opozicija ovom režimu – ološ, izdajnici, fašisti …, onaj mali (u daljem tekstu: mb) odmah uskače u reč i već na samom početku stavlja do znanja koja je zapravo njegova uloga u ovoj raspravi – “kvaritelj igre”, termin koji je lansiran još davne 1996. godine na svetskom fudbalskom prvenstvu u Londonu. U engleskoj reprezentaciji, koja je na tom prvenstvu postala i prvak sveta, igrao je i neizbežni Nobi Stajls, zadužen da u korenu kvari akcije protivnika faulovima i svim drugim sredstvima, po cenu dobijanja i crvenog kartona (kako sam se ovoga setio, ni Gorčin Stojanović mi nije ravan). Kasnije je taj metod primenjivan i u drugim oblastima, naročito u politici, a kod nas ga je posebno razvio Vojislav Šešelj, pa je logično da ga je elaborirao i mb, još u vremenu dok je bio kod Draškovića koji je tada bio kum sa Šešeljem.
Elem, da se vratim na mb – on preuzima reč od Marije Bogdanović i matematički precizno objašnjava da građanske proteste vode ljotićevci i naravno Đilas sa svojim milionima (ukradenih para) iz čega bi valjda trebalo zaključiti da su u tom slučaju sve kvaalifikacije dozvoljene. Voditeljki nije baš jasno, otkud sad priča o ljotićevcima, a mb objašnjava da je to jasno jer je Boško Obradović, jedan od lidera ovog Đilasovog saveza, ljotićevac, a oni su kao što je poznato bili fašisti. Pominje uzgred i to da je on (mb) svoju političku karijeru započeo zajedno sa tu prisutnim Vladetom Jankovićem u DEPOSU – Demokratskom pokretu Srbije, na šta mu ovaj odgovara da je on ostao veran tom pokretu za razliku od njega koji je svoje političke stavove menjao.
Koliko se ja sećam mb je posle DEPOS-a bio istaknuti član Draškovićevog SPO-a, da bi potom, kada je Srpska napredna stranka došla na vlast i on uznapredovao i postao njihov član. Dobro, nije baš kao Maja Gojković, ali ima vremena … Ja ga se sećam iz vremena kada je SPO vodio Beograd krajem devedesetih godina prošlog veka – bio je zamenik gradonačelnika. A upamtio sam ih po tome što niko pre njih nije tako orobio Beograd, naročito njegov stambeni fond. O tome sam opširno pisao u svojoj knjizi O OPANČARIMA I OPANCIMA, Beograd 2012. Otuda me i ne čudi, kad poznavaoci njegov sadašnji stan u Beogradu, opisuju kao nešto neviđeno, ne samo po veličini i izgledu, već i po opremi starinama velike vrednosti.
Ne bih više o njemu, da nije onoga njegovog o ljotićevcima koji eto ispadoše važan politički faktor u organizovanju protestnih šetnji građana, ne zato što branim ljotićevce – dovoljno je reći da ih povezuju i za poznato streljanje đaka u Kragujevcu, već zbog toga što je mb kao bivši istaknuti član SPO-a morao da učestvuje i u poznatim četničkim bahanalijama koje su se sve dok je SPO bio u vlasti redovno održavale na Ravnoj gori, a ja baš i ne vidim neku razliku između ljotićevaca i četnika. U prilog tome je i njegovo najnovije političko članstvo u SNS, koji je kao što je poznato nastao iz radikala, četničkog vojvode Vojislava Šešelja i direktnog političkog oca te partije, Tomislava Nikolića, takođe četničkog vojvode.
Bilo kako bilo, mb je ispunio svoj zadatak na temu intelektualci i politika, metodom 2 u 1 (mb + vesić), a mi propustismo stvarnu raspravu o intelektualcima u politici – sem ako se mb ne broji u intelektualce.
Goveda mogu da vuku kola, ali je opasno kad poveruju da znaju put. Negde sam to čuo, ali se ne sećam gde.

Dragiša Čolić, 17.2.2019.