Otvoreno pismo narodnom poslaniku Čedomiru Jovanoviću

februar 15, 2019 u rubrici Opančarski dnevnik 2017

Gospodine Jovanoviću,

U “dnevniku u 19” tv N1 od 13.1.2019. godine, razgovor između vas i reportera izgledao je ovako:
– R. “… i možete da govorite…”
– Č.J. “mogu da govorim”, “mogu da govorim”
– R. “nemate problem kad imate tri hiljade amandmana…”
– Č.J. “nemam problem kad imamo tri hiljade amandmana, kao što nisam imao problem ni kada smo ih mi podnosili…”
Vidite gospodine Jovanoviću, ako vi (znam da bi ovde po pravilima lepog pisanja trenalo da bude veliko slovo, ali ga svesno izostavljam) nemate problem kad se u Narodnoj skupštini od strane poslanika vladajuće koalicije podnese tri hiljade besmislenih amandmana kojima se potroši unapred određeno vreme za raspravu po određenom predlogu zakona, pa usled toga poslanici opozicionih partija ne mogu da učestvuju u raspravi o tom predlogu – otslušajte ponovo na primer “raspravu” o donošenju poslednjeg budžeta, onda se tu radi o zlupotrebi poslaničke funkcije, što je protivno i Zakonu o Narodnoj skupštini i Ustavu Srbije, jer se takvom praksom onemogućavaju drugi poslanici da vrše svoja poslanička prava i dužnosti – “da učestvuju u raspravi i odlučivanju o predlogu zakona i drugih akata na sednicama Narodne skupštine i njenih radnih tela” (član 40, stav 1, tačka 4. Zakona o narodnoj skupštini). Kažete, to je parlament! Ne gospodine Jovanoviću, mi parlament nemamo. Ukinut je voljom ovih koji vladaju, a uz sasluženje vas koji se izdajete za opziciju. Ako vama to ne smeta ili to ne razumete vi ne ispunjavate ni elementarne uslove za obavljanje poslaničke funkcije.
Naravno vi i dalje možete tvrditi to što tvrdite – na primer, po pincipu da više verujete svojoj pameti nego tuđim očima, ali nadajmo se da će o tim stvarima uskoro suditi prave sudije u pravoj sudskoj raspravi, te da ćete i tamo imati pravo da dokazujete svoje tvrdnje.
A to što tvrdite da ste i vi, kada ste bili na vlasti, primenjivali istu praksu, te da vam to ni tada nije smetalo, je i suštinski i pravno irelevantno iz bar dva razloga: (1) ova garnitura je na vlasti već skoro šes godina pa je bilo za očekivati da tu praksu – ako je ona, kako kažete, i za vreme vaše vlasti postojala, promeni, a ne da je dalje razvija i do besvesti usavrši, mada moram da priznam da se ja toga ne sećam – nemam razloga da vam to ne verujem, mora da ste vi to radili finije, onako kurvnski, da se ne primeti, a niste se time i dičili, kao što ovi današnji rade i (2) vi lično, kao individua, me uopšte ne interesujete, ni onda ni sada, ja ovde govorim o narodnim poslanicima kao zastupnicima naroda i vama kao sadašnjem narodnom poslaniku.
Da, primetio sam i to da ste na ljubazna pitanja reporterke odgovarali prilično drsko, pa time i bezobrazno. E sad, da li je generalno to vaš stil ili ne, ni to me kao građanina ne interesuje jer je pretpostavka da kad reporter nešto pita, da on to pita u ime informisanosti građana, pa proizilazi da ste vi ustvari drski i bezobrazni prema nama građanima. Moguće je pak, da je to samo vaša gluma da budete uverljiviji – kažu da ste vi po profesiji glumac, sineasta – šta li, nešto iz tog sveta, znam samo da se ne bavite time, već svim i svačim, da za vreme izbornih kampanja (koje su kod nas prilično česte) stanete na čelo svoje partije – bolje rečeno onoga što je ostalo od nekada značajnog LDP-a, da dodeljujete nekakve nagrade Ledolomac godine! Šta vi to, sem ovoga ovde pomenutog lomite, u čije ime i zašto. Eto vam prilike da se vratite struci. Napišite jedan libreto za ovu operetu u koju ste Skupštinu pretvorili, jer pravo i gluma se razlikuju. A ako je samo gluma u pitanju, u pitanju je loša gluma – šmira, kako vi iz tog sveta to nazivate.

Građanin, Dragiša Čolić, 15.2.2019.