Ono prethodno o licemerju napisao sam juče, pre održanog protesta Srba sa Kosova protiv potpisivanja briselskog sporazuma, a na kome su glavnu reč vodili ekstremisti SPC, čiji su stavovi veoma uznemirili javnost.

Da bi sa te strane moglo biti problema, nagovestio sam već u svojoj knjizi O OPANČARIMA I OPANCIMA, gde sam tim povodom napisao:

“A ovi sadašnji, “piče” ka Evropi brže nego oni prethodni i za sve što prihvate krive Borka – on je sve to već bio prihvatio pa mi sad više nemamo kud. Za onog ko se iole razume u državne poslove, to ne da nije, već ne može ni da bude tačno. Borko Stefanović, prethodni pregovarač za Kosovo, bio je državni službenik “trinaestog ranga” i, taman da je nešto i prihvatio, to bi tek moralo da bude prihvaćeno od njegove Vlade i od nje potom formulisano kao predlog za ratifikaciju od Skupštine, gde, sasvim sigurno, ne bi prošlo zahvaljujući ovim sadašnjim koji su tada bili opozicija. A sad ovi sadašnji, na čelu sa predsednikom Vlade, koji sa te pozicije, za razliku od Borka, deluje i kao zastupnik države, prihvataju i više i brže od onih prethodnih, a sve sa objašnjenjem da je to Borko već bio prihvatio, pa, eto, sad oni nemaju kud. Ostaje tu samo jedan problem – isuviše su oni tu nac. patriota stvorili, koji su ih ozbiljno i shvatili, pa je pitanje kako će kod njih da im prođe ta priča”.

Da ne bi bilo zabune, ja se i dalje, pri ovoj pameti i sa ovim ubeđenjima, zalažem za potpisivanje Sporaazuma, jer smatram da je to za ovu zemlju neophodno, a najmanje je značajno da li je to urađeno za vreme ove ili one partije – sa istorijskog aspekta to će biti  beznačajno.

DC, 11.05.2013.