Ljubavni slučaj ili tragedija brelocrkvanskog novinara

jun 17, 2018 u rubrici Opančarski dnevnik 2017

Portal mondo.rs je u avgustu 2016. pokrenuo inicijativu za rimejk snimanje kultnog Makavejevog  filma „Ljubavni slučaj ili tragedija službenice PTT-a”, sa pitanjem: Šta mislite, koji film slavnog srpskog reditelja ćete imati priliku da vidite u novoj verziji? Nisam upratio da li je ovaj anketni kontest okončan, pa ako nije kasno, pokušao bih da toj inicijativi dam svoj skromni doprinos.

Predložak za scenario: Rano popodne jednog običnog radnog dana. Juče je počelo svetsko prvenstvo u fudbalu, danas RTS prenosi tri utakmice (baš su se otvorili), tu su grickalice i ono što bi Žika iz „Nikad nije kasno“ rekao – mezence i pićence. Milina jedna! Urugvaj žestoko napada, Egipat se uspešno brani … Odjednom prekid – ne utakmice, programa! Dragi gledaoci pređite na drugi kanal, uslediće važno saopštenje. I pojavljuje se On, smrknutog lica u pratnji najvažnijih ljudi u državi: ministra policije, Dr. Nebojše Stefanovića, poznatog pod pseudonimom Nebojša iz Beograda, u fulu skockanog – kažu, neće da menja taj imidž, sve dok ne postane akademik, makar dopisni, za početak i šefa BIA-e, Bate Gašiča, poznatog kruševačkog čarapana, pomalo šmekerski razbarušenog – kažu ni on neće da menja svoj imidž sve dok se operativnim radom ne ustanovi koje je on sve škole završio. Jebeš utakmicu, ovo je nešto ozbiljno, proveravam da li su ukućani na broju – da nije zaratilo! i gde sad, baš za vreme svetskog prvenstva u fudbalu.

Laknu mi kad On pomenu nestalog novinara iz Bele Crkve, Stefana Cvetkovića, a kad reče pronašli smo ga, pomislih da su pronašli ubicu Olivera Ivanovića – znam da je ovaj istraživao taj slučaj, jer što bi se državni vrh vanredno okupljao zbog toga što je pronađen jedan običan novinar, no ispade da je ipak to u pitanju, jer čuh – Pronašli smo ga udruženom akcijom svih rodova policije, uključujući i one Batine, u širem ataru Bele Crkve, dobro je, ne fali mu ni dlaka sa glave, nalazi se u policiji i priča, a dugo će tamo ostati jer ima šta da priča. Dobro, adeti se menjaju i to je značajno, važan nam je svaki čovek, a ne kao za vreme „žutih“ kad su ubili onog novinara Pantića iz Jagodine, pa ni do danas nisu pronašli ništa…. Koji ono beše rezultat, i dalje je nula-nula, ni ovde se ništa ne dešava.

Sutradan, razmišljam –  možda je čovek bio u običnoj švaleraciji, pa ga zato jedno vreme nije bilo. A ovi digli frku. Koja su to sad vremena, ja kad bih nekada tako nestajao, nije bilo tih problema. Ovo sad, sačuvaj bože – i policija i žandarmerija i tajne službe … I ko zna dokle bih tako meditirao da ne naletih na Večernje novosti, online izdanje i naslove: REŠEN SLUČAJ U BELOJ CRKVI – UBISTVO NOVINARA I TROVANJE LAŽIMA – STEFAN CVETKOVIĆ PRONAĐEN ŽIV – SUMNJIVA NJEGOVA TVRDNJA DA JE OTET (Strane 2 I 3) – VUČIĆ: OVA IGRA JE DOBRO ISPLANIRANA, POKUŠALI SU DA URUŠE POREDAK U DRŽAVI!

Auh, bog te vido – koja sam ja budala, mislim čovek zbriso negde u švaleraciju, a vidi ti njih, ruše državu! A ko da ne poveruje tako respektabilnom listu iz klase Informer, Alo, Dnevni telegraf – svi oni za razliku od onih drugih, običnih šarlatana, imaju svoje „dobro poznate izvore“. Pa još kad se to poveže sa onim što se dešava navodno zbog povećanja cene goriva – vozi auto od 100.000 evra a smeta mu povećanje cene goriva za tri dinara, pa ono sa zatrovanom vodom za piće, a čak je i Vesić popio punu času česmovače na sred televizora – pa ne bi valjda i takav kadar žrtvovali da nisu u pravu, greške ne može da bude. Teška su vremena došla. Biće da je ipak tragedija u pitanju.

Dragiša Čolić, 16.6.2018.