Crvene brigade, otmice aviona, bombaši samoubice … Dobrovoljačka ulica, Merkale, Račak, Vladivostok, Peć …. Ima li kraja političkom terorizmu – u ime nekakvih uzvišenih političkih ciljeva! Ima li nečeg uzvišenijeg od života – svog ili bližnjega svoga?

       “Ljudi sa četiri prsta” je briljantan roman Miodraga Bulatovića, objavljen pre skoro četrdeset godina, u kome je ovaj vrsni pisac na način koji se trajno urezuje u paćenje opisao svo beznađe tadašnjih jugoslovenskih emigranata koji u ime nekakvih i nečijih viših ciljeva – ne svojih, jer oni ih nemaju, ubijaju neke druge ljude koje su oni obdareni spoznajom o višim ciljevima označili kao mete. Ubijaju ih hladno, bez ikakvih emocija, kao da znaju da će već sutra, a možda i danas i njih snaći ista sudbina.

       RADE MARKOVIĆ DAO NALOG DA SE UBIJU SRPSKA DECA U PEĆI 1998?! Gledam jučerašnju naslovnu stranu “Kurira” i ne želim da verujem. Nadnaslov – NAJSTROŽE ČUVANA TAJNA U DRŽAVI. Zašto čuvana? Zbog koga i zbog čega? Zbog onih obdarenih spoznajom o višim ciljevima kojima se svaki, pa i ovakav – najstrašniji od svih najstrašnijih zločina,  može pravdati.

       Narode stoko jedna, za takve si glasao i glasaš! Takvima si verovao, divio im se i sledio ih. Živote najbližih si im poveravao, a evo dokle su te doveli.

       “Kurir”- u, đubre od novina – i ti i oni koji su ti ove informacije dali, u ime kojih tiraža objavljuješ ovako crne vesti, ako one nisu sto posto tačne. A ako su – ne daj Bože tačne, objavi to još jednom preko cele strane i pozovi ovaj suludi narod da se okupi u hramu Svetog Save i pomoli za spas života svog što je sve ovo dozvolio i dozvoljava, a one druge prokune i najcrnjim slovima upiše u svoju istoriju – zbog onih koji dolaze, nadajmo se boljih od nas. Kakva državna tajna – i one koji su to tajnom čuvali prokuni, jer ni oni nisu bolji od onih pomenutih.

DC, 18.01.2014.