Marica i politika

mart 3, 2015 u rubrici Opančarski dnevnik 2017

       Vladimir Vanja Grbić je bio vrsni odbojkaš. Jedan od najboljih u svetu. Osvojio je za sebe i svoju zemlju silne medalje – kapa dole! Više ne igra aktivno odbojku – otišao je u zasluženu sportsku penziju.

       Vanji Grbiću mora da je dosadno – onakva ljudina, a penzioner u najboljim godinama. Katastrofa! I mora nešto da radi, život je tek pred njim. Ima toliko lepih i korisnih stvari. Čovek ih bira prema svom znanju, obrazovanju, afinitetu…

       I Vanja odabrao politiku, a to nema veze niti sa odbojkom, niti – čini se, prema poruci koju je objavio na svom “statusu” na društvenoj mreži, ni sa ostalim pomenutim preduslovima:

       „Ja sam kriv za bombardovanje. Ja sam direktno u tv prenosu iz Japana nakon pobede protiv Usa od 3-0 rekao u kameru „koga će ovi da bombarduju“ ja sam kriv. I niko drugi. I očekujem da me deportuju u Hag. I optuže za patriotizam i ljubav prema svojoj zemlji i svom narodu jer je to danas u Srbiji sramota i zločin.“

       Niko ne sumnja u u patriotizam Vanje Grbića, niti u njegovu ljubav prema svojoj zemlji i svom narodu – dokazao je to stotinu puta na terenu, odbojkaškom, ali to nije isto i za teren, politički. Prva i ogromna greška Vanje Grbića – zato ovo i pišem, je ono što reče da je ljubav prema svojoj zemlji i svom narodu danas u Srbiji sramota i zločin. To nikada nije bilo niti će biti – naravno govorim o normalnim ljudima, a tu pored sebe ubrajam i Vanju Grbića – sve dok se suprotno ne dokaže, što važi podjednako i za njega i za mene. Nije dakle, sporno da smo svi patrioti, već šta se pod tim podrazumeva. A za poimanje toga potrebno je i malo više i malo drugačijeg znanja do odbojkaškog. Neću za dokaz ove teze da pominjem Miloševića i njegove – o tome sam knjigu napisao jer, očito je, vreme Miloševića se vraća.

       Vidite Vladimire, ja sam ubeđen da je i Milošević radio ono što je radio – pa makar se Vi i ne složili sa tim, u ubeđenju da to radi iz patriotskih razloga. Da nije tako on bi bio izdajnik, a ja ga takvim ne smatram. Da se najblaže izrazim ispao je politička budala. E sad, da li je on zbog pogrešnih koraka samo ispao budala ili je budala i bio, rekoh ne bih o njemu. Ako niste shvatili, da se poslužim sportskim rečnikom koji Vam je bliži, to Vam je kao kad trener odabere pogrešnu taktiku pa izgubi utakmicu, a u ratu, kao i u sportu, broje se samo rezultati.

       Ako još uvek niste shvatili da se poslužim ovima što su danas na vlasti. Zamislite Vladimire šta bi ovi današnji, sa sve patriotima i ondašnjim i današnjim – a o istima je reč, uradili onoj političkoj zamlati Borisu Tadiću, da je sa Kosovom otišao toliko daleko koliko i ovi sada – neću da kažem da su priznali Kosovo, opet izbegavam za Vas teške teme, jer isuviše ste me zadužili kao odbojkaš, ili da je tada Tadić rekao njet Putinu! Šta bi mu patrioti – ondašnji i ovi današnji, sudeći po vašim kriterijumima i definicijama, uradili? Sve je dakle relativno, što bi rekao pokojni Ajnštajn.

       A ako ni to ne shvatate, da budem direktan – Da li je patriota onaj koji je iz prevelikog patriotizma sjebao zemlju ili onaj koji pokušava da to spreči. Znate u tim stvarima je potrebno i malo mudrosti, a ne samo pameti. Pametni smo i Vi i ja, bar tako mislimo, ali izgleda da to nije dovoljno.

 DC,  01.03.2015.