Menažerija

20 maja, 2013 u rubrici Kolumne

Nisam više optimista. Po svemu sudeći dobili smo novi JSO –  jedinicu za specijalne angažmane. Ako je tačno ono što štampa o žandarmeriji piše, onda bi ih trebalo procesuirati, jer kad u zemlji imate državu u državi to nikad ne može da izađe na dobro. A ako neko zlonamerno blati taj rod policije, onda njega treba procesuirati. Najgore je ako je nešto treće u pitanju, a čini se da jeste – država nema snage ili volje, šta god da je u pitanju, da po toj stvari reaguje na odgovarajući način, jer ako ta „istraga“ godinama traje – tako i toliko ozbiljno da akteri koji su joj bili povod ne nalaze za shodno da, čak ni dok ona traje, bar privremeno obustave svoje aktivnosti, ako je specijalna komisija koja je tim povodom formirana sastavljena od ljudi koji dojavljuju najavljene aktivnosti tužilaštva i policije, ako to potom rezultira suspendovanjem tih aktivnosti itd. – pa tako to traje već skoro tri godine, onda dileme nema. Ili je opet u pitanju koalicioni sporazum, pa jedni neće da udare na druge – i obrnuto, nije ni bitno.

A nije ni samo žandarmerija u pitanju. Sa navijačima je isto. I oni su država u državi. Opet su pre i posle jučerašnjeg derbija između Zvezde i Partizana pravili sranja. I ne haju što je Skupština Srbije formirala radnu grupu koja treba da ih disciplinuje. Iznose se podaci da se vođe navijačkih grupa bave i nekim drugim mnogo ozbiljnijim „paralelnim aktivnostima“, da među njima ima i onih sa po pedesetak krivičnih prijava, a da nikada nisu osuđivani, da ta ista dela za koja se bezuspešno podnose prijave čine u povratu, da ih sudovi i kad ih kažnjavaju blago kažnjavaju itd., pa se logično postavlja pitanje da li je to zato što je država u strahu od njih ili je u pitanju nešto drugo. A to drugo, moglo bi na primer da bude to što neko računa na njih. Ne zaboravite da su ove grupacije – i to ujedinjene!, imale značajnu ulogu i za vreme „petooktobarske revolucije“. A mogu da budu značajne i u miru – veliko je to glasačko telo. A i disciplinovano – sluša svog vođu. Možda je to i razlog što u upravama klubova obavezno sede političari iz vrha vlasti. Pa ne sede oni tu zbog svoje pameti, već zbog moći – nisu ni klubovi naivni kad ih tu biraju. A ako je to tako, šta se drugo može i očekivati, do da će to tako i potrajati. Navodno se nešto značajno priprema – formirali smo opet neki odbor ili komisiju, šta li je nije ni bitno. Da postoji stvarna volja da se tu nešto menja, dovoljno bi bilo da se, umesto komisije,  neko od njenih članova pošalje na kraći službeni put u London i zamoli da ga informišu o tome šta su oni preduzeli kad su sa svojim navijačima bili u većim sranjima nego mi sada sa svojima. Dali bi nam to čak i pre dobijanja datuma za početak pregovora radi pristupanja Evropskoj uniji. Ovako – plaši me da ćemo i dogodine formirati komisiju za rešavanje ovih pitanja. A još je u ono, komunističko vreme, nastala krilatica – kad hoćeš da odložiš stvari, formiraj komisiju.

Ili je opet u pitanju koalicioni sporazum, pa jedni neće da udare na druge – i obrnuto, nije ni bitno

DC, 17.05.2013.