Kad sam bio u gimnaziji – XIII Beogradska, profesor srpskog jezika i književnosti bio nam je Voja Ilić. Isto se zvao kao i poznati pesnik, voleo je književnost pa je tu ljubav nastojao da prenese i na nas. Gramatikom se nismo mnogo bavili – To je vaš maternji jezik i kad ste pismeni dođe to samo po sebi. Terao nas je da čitamo a posle smo, na času samo smo o tome i razgovarali. Svako je imao svesku koja se zvala Lepa misao – lepa rečenica. Kad te prozove, sveska mora da bude tu. Šta si poslednje pročitao? – Šta ti se posebno dopalo? – Šta si zapisao u svesku?

Kad sam pre dva dana na televiziji, u prilogu iz Skupštine, video izbezumljenu pojavu Vladimira Cvijana koji maše nekakvim slikama, pominje svoju decu i nekakve pedofile, pomislio sam na najgore. No, ne shvatih o čemu se radi, a još manje koji je razlog da se o tome tako i na takav način istupa u Skupštini. Osetio sam nekakav bljutav utisak i poželeo da nešto o tome i napišem, ali sam odustao, jer o Cvijanu sam već u nekoliko navrata pisao – Zlo govedo, june dovijeka, reče jedan veliki čovek. A da će to biti i povod da se setim Voje Ilića i sveske Lepa misao – lepa rečenica, ni na pamet mi nije moglo pasti. A eto desilo se!

Juče, u „Blicu“ naiđoh na kolumnu Svetomira Marjanovića koji pod naslovom CVIJAN, ČOVEK SA GREŠKOM napisa o pomenutom događaju nešto što mi se toliko dopalo da sam ga više puta čitao. Čoveka ne znam, pa je moj utisak o tome utoliko objektivniji. A kako je povod tom pisanju ružan, utisak je još jači.

Ovaj sajt je namenjem piscima – naivcima, gde i ja spadam, a Svetomir Marjanović je pravi profesionalac u svom poslu pa mu tu svakako nije mesto, ali se nadam da mi neće zameriti, ako ga citiram u celini. Bio bi greh da nešto od toga oduzimam, a još veći da to prepričavam:

„Kad je neko pravnik, advokat, narodni poslanik bilo koje stranke, potom i predsednik Odbora za zakonodavstvo i ustavna pitanja Skupštine, onda se pretpostavlja da je reč o normalnom čoveku. Ali ovde je reč o Vladimiru Cvijanu.

Čovek sa tim imenom i prezimenom juče je u zgradi parlamenta Srbije delio letke na kojima su fotografije mojih kolega iz drugih novina Antonija Kovačevića i Vuka Vučurevića ispod kojih piše „Pažnja, pedofili“!

Čovek sa imenom i prezimenom Vladimir Cvijan ovaj skandalozni letak pravdao je time da su moje kolege pretile kako će uz tekst o provodu u Dubaiju objaviti i fotografije njegovog deteta. Oni je nisu objavili. On jeste. I fotografije i objašnjenje „Pažnja, pedofili“. To mu nije bilo dovoljno, već su njegovi aktivisti oblepili lecima okolinu redakcije u kojoj rade moje kolege, ali i kraj grada u kome žive.

Da bi neko bio budala, ne mu treba mnogo. Da bi neko bio čovek, nije dovoljno da ima ime i prezime. A da bi bio predstavnik naroda, i to u ime vladajuće SNS, mora da poseduje mnogo više od gorenavedenog. Zato je Vladimir Cvijan, štampajući ovakav letak pokazao da je čovek sa greškom.

Ali ovim letkom Cvijan je pokazao i da je greška za Skupštinu Srbije, za njen Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo, da je greška za advokaturu, greška za politiku u Srbiji, greška za Srpsku naprednu stranku. Ukoliko se niko od pomenutih ne ogradi od ovakvog čoveka, onda ćemo znati i da Cvijan nije sam. Znaćemo da je greška postala sistem“.

Predlažem da se uvede nagrada za minijaturu u pisanju i da Svetomir Marjanović bude prvi kandidat za tu nagradu.

DC, 17.05.2013.