Kada bih bio u prilici da nekome sudim tako da ga oslobodim krivičnog gonjenja onda bih to učinio tako što bih zaključio da za osudu nema dovoljno dokaza. Možda to nema veze sa slučajem visoko pozicioniranog sudije Blagoja Jakšića i njegovih saradnika  kojima je suđeno u Specijalnom sudu zbog zloupotrebe službenog položaja, falsifikata i pribavljanja protivvpravne imovinske koristi od oko 20 miliona dinara, učinjenih u Opštinskom sudu u Kosovskoj Mitrovici, po nalogu pomenutog sudije koji je tada bio na čelu tog suda, a po krivičnoj prijavi iz 2003. godine. Kako izveštavaju mediji, predsednik sudskog veća Dragan Milošević je obrazložio da veće nije našlo dovoljno dokaza za osudu, ali je pritom izrazio i čuđenje što okrivljeni nisu procesuirani odmah po podnetoj krivičnoj prijavi, 2003. godine, nego tek 2011. godine.

Za one koji se bave pravosuđem ovo čuđenje Predsednika veća dosta kazuje. On sudi u ovom našem pravosuđu a ne u Pensilvaniji i zna, ili bi morao znati, da je to ovde redovna pojava – VIP ličnostima se sudi samo i tek onda kad njihova politička opcija ode sa vlasti, a ako je to „čuđenje“ iole doprinelo formulaciji o nedostatku dokaza i oslobađajućoj presudi, onda ono može da se shvati i kao fini razlog za takvu presudu.

Bilo kako bilo, Blagoje Jakšić će nastaviti da sudi, a aktiviraće i svoju funkciju u našoj najvišoj pravosudnoj instituciji – Vrhovnom savetu sudstva, i u tom svojstvu će učestvovati i u selektiranju – biranju i razrešenju sudija. A razmisliće, nije još odlučio, da li će i da tuži državu zbog „montiranog procesa, kako ne bi ispričao šta se događalo u Vrhovnom savetu sudstva“. Možda će dakle to što se tamo dešavalo da ispriča, a možda i neće! Sudija, ako je to što se tamo dešavalo bilo vredno montiranog procesa protiv člana najviše sudske instance, onda je nešto značajno u pitanju. Možda je u pitanju neka zloupotreba u obavljanju pravosudne funkcije, što bi trebalo da bude kažnjivo, a možda je u pitanju i neko krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti? Sudija, recite šta je u pitanju. Znate da bi neprijavljivanje krivičnog dela moglo da bude i kažnjivo! A da li ćete državu tužiti za naknadu štete, kako hoćete.

U onom retrogradnom komunističkom sistemu takvih pojava nije bilo. Nije se za pokretanje ili odbijanje krivične prijave čekalo deset godina. Postojao je i tada pravni osnov nedostatka dokaza kao osnov za obustavu krivičnog gonjenja ili donošenje oslobađajuće presude, ali je postojao i termin „moralno politička podobnost“ kao obavezan uslov kod postavljenja na bilo koju ozbiljniju funkciju – možda nema dovoljno dokaza za krivično pravnu osudu, ali ima za moralnu, tako se rezonovalo. Primenjeno na slučaj Blagoja Jakšića – otkud on, sudija, u toj priči! Pa nije valjda baš sve izmišljeno.

DC, 18.05.2013.