Gospodine ministre, trebao bih da kažem poštovani Gospodine ministre, ali ne mogu da budem licemeran. Pisao sam ovih dana dosta o vama i protestu advokata i ovde i na mom sajtu www.opancar.com – Priče o ludom i zbunjenom, ovo je peti nastavak, za sada, pogledajte ima interesantnih stvari, a i koristiće vam, ako izvučete neke pouke iz ovoga u šta ste se uvalili. I sad, umesto da stanete, priberete se i prihvatite razgovore koji vam se pošteno nude, vi nastupate sa pozicije sile – nema razgovora sa advokatima, priča o javnim beležnicima je gotova stvar. Pritom vi stalno govorite neistine i obmanjujete ovaj narod. Neću da kažem da lažete jer za takvu kvalifikaciju je potreban i element svesti – namera ili dolus, kako mi pravnici kažemo, a ja nisam siguran da li je kod vas to u pitanju ili vas vaši saradnici pogrešno brifuju, pa i ne znate da je ono na čemu zasnivate svoje teze jednostavno netačno, tako da se opredeljujem za ovu blažu kvalifiaciju – culpa levis in concreto. Nisam krivičar pa ako sam nešto ovde izmešao neće mi se zameriti, jer ja sam to polagao pre pedesetak godina a vi nedavno, pa ćete se toga sigurno setiti. Juče sam pisao o jednoj takvoj krupnoj neistini – vašoj tvrdnji, da je bilo tri godine vremena da se razgovara o Zakonu o javnom beležništvu, a radi se o tome da ste vi ono o ugovorima o prometu nepokretnosti spakovali za samo jedan dan i to na dan kada su javni beležnici otpočeli sa radom.

       Ima toga još, a ovog puta ću još o jednoj neistini, slične težine, koju slavodobitno izgovoriste pre neko veče u intervjuu u večernjem dnevniku na RTS-u. Elem, rekoste – advokati bi pristali da im se dozvoli da i oni pored notara rade ugovore o prometu nepokretnosti, a ja im kažem – a hoćete li i vi da snosite materijalnu odgovornost za štetu koju biste pričinili klijentima. E to, navodno, advokati odbijaju jer ne pristaju da nadoknađuju takve eventualne štete, što je u toj emisiji bio i vaš ključni argument, pa u skladu sa tim i uskliknuste ko naši kad „zabiju“ trojku Hrvatima u košarci.

       Gospodine Ministre, i to je bila neistina a sudeći po ushićenju kojim ste to izgovorili možda i ono drugo. Da li vam je poznato da po Zakonu o advokaturi i advokati odgovaraju za štetu koju pričine svojim klijentima. Ako nije tako čemu služe odredbe o obaveznom osiguranju advokata od profesionalne odgovornosti i zašto mi plaćamo to osiguranje ako ga vi ne priznajete. Stoji činjenica da u Zakonu o javnom beležništvu pored istovetnih odredbi o obaveznom osiguranju stoji i da su javni beležnici dužni da strankama naknade štetu koju bi im eventualno pričinili. Međutim, kao pravniku, moralo bi vam biti poznato da takva odredba, postojala ili nepostojala nije ni bitna, jer svako ko smatra da mu je neko svojom radnjom pričinio štetu može da tuži štetnika i zahteva da mu ovaj nadoknati pretrpljenu štetu. Na primer, ja mogu vas da tužim za ovo što činite, jer je evidentno da mi kao advokatu pričinjavate štetu, a da pritom nigde ne piše da advokat može da tuži ministra. Ako ste to shvatli, poenta je u onom drugom – koja je garancija da će oštećeni klijent zaista i naplatiti pretrpljenu štetu. E za to vidite služe odredbe o obaveznom osiguranju od profesionalne odgovornosti koje su identične u oba zakona – i u Zakonu o javnom beležništvu i u Zakonu o advokaturi. Dakle, opet neistina i obmanjivanje javnosti, pa se čini da vi u odbrani vašeg projekta o javnim beležnicima više i ne birate sredstva.

       Dalje, vi tvrdite da advokatima ne odgovara uvođenje notara, a da smo mi jedna od retkih zemalja u Evropi koja to još nije uvela. Vidite gospodine Selakoviću, opet govorite koješta. Ja sam advokat koji se uglavnom bavi ugovorima sa stranim elementom i jedva sam dočekao da se to uvede i kod nas jer ne mogu više da objašnjavam strancima praksu da se kod nas ugovori overavaju kod suda. Iz toga ćete shvatiti da po prirodi posla stalno dolazim i u dodir sa notarima – public notary, kako se to u svetu kaže, i ne pada mi na pamet da nipodaštavam ni njihovu ulogu ni potrebu da ta funkcija zaživi i kod nas. Ali znate li gospodine Selakoviću u čemu je njihova ogromna uloga i značaj. Ja kod sastavljanja ugovora u međunarodnim relacijama, samo primera radi, ne mogu znati – a to bi moglo biti i opasno, da onaj ko je potpisao ugovor ili neku odluku bio i ovlašćen da to potpiše. Dakle, on je dužan da pristupi kod notara i da to pred njim potpiše, a notar neće samo pogledati u njegovu ličnu kartu i videti da je to on – ono što se radi kod nas kod overe ugovora, već će na verodosojan način, pravno, utvrditi i ko je on i da li je ovlašćen da to potpisuje i da li je to u skladu sa domicilnim pravom i … malo li je to i zar to nije značajno za pravnu sigurnost. To je najvažnija uloga notara, a ne da li će i oni biti ovlašćeni da sačinjavaju ugovore. Uzgred, gospodine Selakoviću ja se po ovim stvarima motam po svetu mnogo duže nego što vi imate godina i evo moram da vam priznam da nikad do sada ugovore nisam pravio sa notarima već uvek sa advokatima one druge strane, a vi ga preteraste – samo notari, isključivo!

       Pomenuh gore godine, pa mi eto, na mah, pade na pamet još jedna stvar – koja je to praksa da se na važne državne funkcije piostavljaju početnici – prva služba pa ministar. Ni to ne sretoh u svetu, sem u nekim afričkim državama. Niste vi prvi takav slučaj i nije to ova vlast izmislila. Imali smo takvih slučajeva i ranije, ali koliko ja znam ni jedan ekspertiment te vrste do sada nije uspeo. Gde su sada, Čeda Jovanović, Snežana Malović i dr. Nadam se, u intertesu srpskog pravosuđa, da će to i sa vama biti slučaj.

DC, 27.09.2014.