Konačno, zahvaljujući „Novostima“ sutradan pronađoh tekst dokumenta. Znači da to ipak nije bila ni vojna ni državna tajna, već čista urednička domišljatost, za svaki slučaj, što je sigurno, sigurno! A što se tiče hitro izvučenih, a potom masovno ponavljanih u napred pomenutim pismima i pozdravnim telegramima kvalifikacija o teritorijalnom integritetetu, državnoj suverenosti i sl. – može da bude al’ ne mora da znači, što bi naši rekli. Oni koji se tek spremaju da pišu neka  o tome prethodno pitaju generale koji upravo danas u Makedoniji o tome razgovaraju sa generalima NATO-a. I mnogo drugih uslova tu treba da bude prethodno ispunjeno, a najvažniji od svih je da li ćemo konačno da se prizovemo pameti ili ćemo i dalje da izigravamo božiji narod.

       Sudeći po masovnosti opšte podrške, bar kako prenose Tanjug i „Politika“, izgleda da su oni koji su nas i do sada vodili, čvrsto i nepokolebljivo odlučili da to i dalje čine, što je, nažalost, u svemu ovome i tačno. A ako to zaista tako i ostane, ne piše nam se dobro ni u budućnosti.

       Imam dosta godina, pa dosta i pamtim. U vreme Tita imali smo samo jednu partiju – komunističku, i princip demokratskog centralizma. Nije bilo demokratije kao sada.  Jedna partija

i dosta. Krene državi loše, partijska budnost oslabi, Tito održi govor u Splitu ili na nekom drugom mestu, ispljuje sve živo, zapreti nekome i to se potom principom demokratskog centralizma, preko linije komiteta prenosi dalje. Oni iz donjih komiteta pljuju opet po nekome još žešće i tako sve do partijske baze. Za pljuvanje su zaduženi isključivo oni koji su i do tada vodili politiku. Naravno, pod njihovim iznova probuđenim rukovođenjem ubuduće će sve biti bolje i krasnije. Moja pokojna majka bi na to imala običaj da kaže – na koga se ovi ljute. Nisam im valjda ja kriva.

       Analizirajući postojeću političku garnituru – SPS i JUL, nema sumnje da će taj oprobani metod biti primenjen i ovog puta, iz prostog razloga što su to sve isti partijski radnici – od četrdeset prve i ranije. Što se tiče Šešelja i njegovih radikala oni su, nadam se, definitivno sišli sa političke scene, što je za sada jedino i dobro.

Nastaviće se