MOLITVA (Odlomci iz knjige O OPANČARIMA I OPANCIMA – Treći deo) – Nastavak 12

1 septembra, 2014 u rubrici O opančarima i opancima

       Izgleda da smo se isuviše brzo poradovali da je ova ružna pozorišna predstava privedena kraju, jer nova uzbuđenja su na pomolu. Ono što se čak i iz napred pominjanog, a usvojenog dokumenta činilo da je jasno, sada više nije. Na sastanku vojno-tehničke komisije NATO-a i naših predstavnika, gde je, kako je iz usvojenog dokumenta proizilazilo, trebalo raspraviti samo neka tehnička pitanja, jugoslovenski generali odbijaju da prihvate unapred pripremljeni predlog. Uslovi koji se od njih traže deluju i kao nemogući i kao nelogični. Uz to, daleko prevazilaze vojno-tehnički  i zadiru duboko u politički karakter. Od njih se, u vidu ultimatuma, traži da izvrše kompletno povlačenje u roku od sedam dana i to 25 kilometara daleko od kosovske granice. Naši pokušavaju da objasne da je to tehnički neizvodljivo, jer nemaju goriva za mehanizaciju, jer su putevi uništeni, mostovi porušeni, da imaju mnogo ranjenih. Za vreme povlačenja NATO neće obustavljati bombardovanja! Ako budu zadovoljni povlačenjem – možda i hoće! Ne žele da garantuju čak ni da ih usput neće presretati i napadati zloglasna teroristička OVK – njihovi verni saradnici! NATO strana koju predvodi britanski general Majkl Džekson je neumoljiva. Nema popuštanja.

       Opet jedan Britanac preuzima krajnje nečasnu ulogu. General Džekson na konferenciji za štampu  hladno saopštava – intenziviraćemo bombardovanje. Generale, gde Vam je vojnička čast. Sedamdeset i osam dana ste bombardovali ovog protivnika. U akcijama su učestvovala  662 aviona i 324 helikoptera. U proseku je bilo dnevno po 700 borbenih naleta i niste uspeli vojnički da ga porazite. Sada u „pregovorima“ pokušavate da nadoknadite ono što niste uspeli na bojnom polju i to na stvarima koje ne diraju u suštinu vaše „pobede“. Zašto baš sedam dana! I kako mislite da se ti ljudi povlače pod kanonadom vaših bombi,  kurvinski presretani iz zasede od takozvane OVK. Zar tu vašu strogoću ne možete da primenite i prema njima. Zar nemate nimalo vojničkog dostojanstva i poštovanja prema svom hrabrom protivniku. Zar biste mogli da ih bombardujete kao živu metu dok se povlače? I ono što me najviše boli – zašto opet Britanac u tako nečasnoj ulozi. Zar ne želite nimalo da budete drugačiji od Blera, Kuka, Robertsona, Šeja. Ne želite da zaostanete za njima pa hoćete da se u zadnjem momentu ubacite u 10 najomraženijih ličnosti ovog prljavog rata – i to ne na bojnom polju. Vi niste Britanija. Ja i dalje verujem u neku drugu Britaniju, koju sam upoznao i zavoleo.

Nastaviće se