MOLITVA (Odlomci iz knjige O OPANČARIMA I OPANCIMA – Treći deo) – Nastavak 21

10 septembra, 2014 u rubrici O opančarima i opancima

       Jutros je javljeno da su ruske trupe u 1 i 30 ušle na Kosovo i da se kreću u pravcu Prištine. Očigledno su odabrali najatraktivniju lokaciju. Na vest o dolasku ruskih trupa, preko 10.000 stanovnika  Prištine je izašlo na glavni trg da ih sačeka. Rusi su se pojavili sa oznakama KFOR i istaknutim ruskim zastavama na svojim vozilima. Prošli su kroz grad i uputili se ka aerodromu Slatina – jedinom aerodromu na Kosovu, kao prethodnica svom kontingentu.

       Nisu u pravu zapadni izveštači kad tvrde da je ovakav spontani doček rezultat neke opšte zaljubljenosti u Ruse. Mi smo, kao i oni,  pravoslavnog porekla, a ako smo braća – kako to mnogi vole da kažu, onda to nije samo zbog toga. Bilo je perioda u istoriji kad smo se žestoko i svađali. Pravoslavci su i Grci, Makedonci, Bugari. Nikada nećete sresti ni jednog Srbina koji će reći da smo i sa Bugarima braća. Uostalom, negde još na početku ovog pisanija rekao sam – udružujmo se na bazi pameti, a ne na bazi nekakve plemenske pripadnosti. Ovog puta to je rezultat beznađa tih ljudi koji se u propisanom zapadnom scenariju jednostavno nisu osećali sigurnim za svoj život. Strahovali su ne od dolaska mirovnih snaga KFOR, bez obzira na to iz koje oni zemlje bili, već od Tačijeve OVK. Nisu to oslobodilačke snage njihovih dojučerašnjih sugrađana Šiptara. To su osvajačke snage susedne, propale države Albanije, koja je, uz pomoć udružene Evrope, na najboljem putu da ostvari svoj vekovni san o stvaranju Velike Albanije, čije sedište neće biti u Tirani – oni su još u devetnaestom veku, već u Prištini, koja je, zahvaljujući Jugoslaviji koju ste neopravdano demonizovali, postala savremeni administrativni i kulturni centar svih Albanaca, pa sada oni Prištinu i Kosovo doživljavaju kao svoje. Ni to im nije dosta, pa hoće odatle da proteraju i ono malo Srba što je tamo ostalo i stvore svoju etnički čistu državu. Gospodo, vi ste im u tome pomogli i neće proći dugo, Makedonija će doživeti istu sudbinu – mnogo lakše i mnogo brže, čak i bez vaše pomoći.

       Tim nesrećnim ljudima koji odvajkada žive na tim prostorima, u svojoj državi, Zapad se nije potrudio da dā ni najosnovnije garancije bezbednosti za goli život. Sem apela terorističkoj OVK da se uzdrže od represije prema Srbima, nikakve im druge garancije niste dali. Niste se potrudili ni da razoružate OVK iako to piše u svim potpisanim dokumentima. Svemoćna Amerika je naknadno protumačila potpisano i saopštila da mogu da zadrže lako naoružanje. Znači – puške, snajpere, pištolje… Nemaju pravo da zadrže topove, tenkove i dr. Gospodo Amerikanci, pa ovo drugo im nije ni potrebno. Njihovo omiljeno oružje su snajperi, pucaju iz zasede, a pištolj za pojasom. Neće valjda iz topova da gađaju onih par hiljada Srba, koliko se procenjuje da će ostati i dalje na tim prostorima. Doduše, možda ste u zabludi. Možda mislite da je ovo demokratska Amerika, gde svaki srednjoškolac u samoposluzi može da kupi pušku i opali po svojim drugovima u razredu. Mi u Evropi imamo o tome malo drugačije kriterijume od vas. Pištolje ne nosi čak ni britanska policija. A vi u svojoj aroganciji i osionosti jednostavno saopštite – lako naoružanje može.  A i koja je dalja svrha OVK? Od koga još treba da se oslobađaju?

       Agencije javljaju – u mestima gde ulaze savezničke KFOR snage, pripadnici OVK izlaze iz svojih skrovišta, razume se naoružani, i napadaju Srbe – treba iskoristiti gužvu i poterati i ono malo Srba što još uvek razmišljaju da li da beže ili ostanu i stave se pod zaštitu KFOR-a. Juče su napali radnike površinskog kopa rudnika Belaćevac. Neke su ubili, neke kidnapovali. Srbi su se požalili nadležnom britanskom generalu, a on im je obećao da će učiniti sve što je u njegovoj moći da izdejstvuje oslobađanje kidnapovanih. Ni pomenuo nije da će razoružati savezničku OVK, što bi bilo u skladu sa usvojenom rezolucijom Ujedinjenih nacija. Gospodo, zar nije bilo dosta zajebavanja. Koji će nam takva rezolucija koja kaže da će se OVK razoružati, a Amerikanci to naknadno protumače i kažu – to podrazumeva samo teško naoružanje. Koliko je poznato, ovi nesrećni rudari nisu napadnuti i kidnapovani uz pomoć topova!

       Rusi – oni što su već na Kosovu, ne mešaju se. Moraju da čuvaju aerodrom, da ne bi došlo do tuče, kao što je ona već pomenuta u kojoj su Amerikanci pokušali da Britancima preotmu kamp naselje na makedonskoj granici.

       Danas je javljeno da pripadnici OVK napadaju i Ruse – možda ih zato i ne razoružavate, a u Vranjevcu su napali i  kolonu jugoslovenske policije u povlačenju. Jedan policajac je ubijen, a ima i ranjenih. Gospodo mirotvorci, dokle ćete da se kurvate sa tim ološem. I kako ćete reagovati ako im napadnuti uzvrate. Hoćete li tada biti efikasniji?

Nastaviće se

* * *

Knjigu O OPANČARIMA I OPANCIMA možete poručiti i pouzećem preko e-maila: opancar39@gmail.com, po ceni od 500,00 Dinara plus postarina. Akcija traje do Sajma knjiga ili do rasprodaje ovog izdanja.

Istovremeno vas obaveštavamo da je u pripremi izdanje nove knjige istog autora OPANČARSKA HRONIKA koja treba da se pojavi iz štampe do Sajma knjiga. Knjiga obuhvata blogove pisane na događanja tokom 2013. godine.