Ruske dileme konačno razrešava Jeljcin, koji je, u tu svrhu sveže prepariran, direktno dopremljen iz Sočija. Misija Černomirdina je bila uspešna, a gospodin Klinton mu šalje tople reči zahvalnosti za uspešnu saradnju u ovoj humanitarnoj akciji koja, nažalost, traje evo i večeras, dok ovo pišem.

       U međuvremenu, gospođa Olbrajt, preko svog pomoćnika Talbota, saopštava da ona nema pojma o zakazanom sastanku grupe G-7 + Rusija, da ima neka posla u Wašingtonu, te da će se sastanak te grupe održati kad bude imala vremena, verovatno krajem iduće nedelje.

       Arogancija i osionost deo je imidža svemoćne alijanse. Zar to, ako se već tako htelo,  nije moglo makar malo drugačije da se izvede – da ne šljašti toliko. U Americi je i sedište Ujedinjenih nacija kome pripada i ovaj tribunal. Mogla je gospođa Medlin Olbrajt da lepo pozove svog pomoćnika Kofi Anana i da mu izda odgovarajuće instrukcije. Potom je Kofi Anan, kao šef gospođe Arbur, mogao da joj prenese dobijene direktive. Na isto bi se svelo, ali bi delovalo po proceduri i ne tako iritirajuće.

* * *

       Humanitarna akcija by NATO se nastavlja. Izgleda da zbog toga jedino ne može da spava, bar tako kaže, „šef“ NATO-a gospodin Solana, koji izjavljuje da mu je sada najvažnija stvar u životu da se bombardovanje obustavi. A ako se oko tog nerešivog problema muči on kao oficijelni šef cele ove parade, onda je tu neko stvarno lud – ili on ili NATO, koji se izgleda oteo.

       Predstava očigledno još nije završena, publika neprestano aplaudira, zavesa se stalno spušta i podiže, glavni glumci ponovo izlaze na scenu, igraju glavne sekvence – na bis!

Nastaviće se