MOLITVA (Odlomci iz knjige O OPANČARIMA I OPANCIMA – Treći deo) – Nastavak 8
28 avgusta, 2014 u rubrici O opančarima i opancima
Spadam u one građane koji su ovu odluku jedva dočekali i nije ovde reč o tome da su Milošević i ostali prisutni na sastanku, članovi Savezne vlade i poslanici Republičke skupštine, stvarnim razmatranjem mogli da utiču na odluke koje su donete. U pitanju je nešto drugo – reč je o informisanju. Ti isti poslanici su se dan uoči početka agresije nadmetali da istaknu kako ne damo ni jednu stopu srpske zemlje i takva odluka je, maltene, jednoglasno prihvaćena. O tome smo bili detaljno informisani – i rečju i slikom. Potom su nas na osnovu te odluke bombardovali 78 dana. Mnogo je nevinih – ne poslaničkih, života izgubljeno. Zemlju su nam totalno sjebali, vratili su nas još za 50 godina unazad.
Sada ti isti poslanici i ostali rukovodeći poslenici nam saopštavaju da je i ova sadašnja odluka isto tako dobra i istorijska, a da nam pri tom i ne kažu koji je tekst dokumenta usvojen. To je isto kao kad bi nam posle utakmice „Zvezda“–“Partizan“, rekli da je „Partizan“ pobedio, a da nam ne kažu koji je rezultat.
U pitanju je čista manipulacija narodom. Saopštavaju nam o donošenju jednog međunarodnog pravnog dokumenta koji se odnosi na Jugoslaviju i Srbiju u njoj, koju potom jednoglasno i svečano usvajaju i savezni i republički parlament, a sve to prepričano u vidu saopštenja punog birokratske frazeologije, što je idealna forma i za kasniju manipulaciju, kad zatreba.
Važno je da smo pobedili, idemo dalje u nove radne pobede, obnovu i izgradnju – sa istim timom. U tome je poenta. Ako nam je NATO zabranio da razmatramo predloženi dokument, nije nam zabranio da razmatramo i šta nas je do tog dokumenta dovelo.
Nastaviće se