I u Londonu, gde sam, počev od kraja osamdesetih, živeo nekih desetak godina, sam pratio fudbal i išao na utakmice – dešavalo se da pred neku značajniju utakmicu dođe kod mene cela ekipa, pa onda svi zajedno idemo na utakmicu – najslađe mi je bilo kad sam, 1992 godine, pred evropsko prvenstvo u fudbalu, pogodio tačan rezultat utakmice Engleska – Francuska i Ivici Osimu i Radomiru Antiću uzeo na opkladu po 100 funti.

       I danas volim i pratim fudbal, ali ne ovaj naš – naravno volim kad pobedi reprezentacija, ali to više nije to. I dalje navijam za Zvezdu, ali ne bih znao da nabrojim više od par njenih igrača. Čekam da prođe ovo nevreme, jer Zvezda je starija od svih ovih koji je zadnjih godina vode. Navijam za Mančester Junajted – ostalo mi to još od one Minhenske tragedije 1966. godine, kad je skoro ceo tim nastradao u avionskoj nesreći posle utakmice sa Zvezdom u Beogradu. I danas, obično pogodim koje će izmene Ferguson (sada Mojes) da izvrši, kad im ne ide.

       Po povratku u Beograd, prvo veliko iznenađenje mi je bilo kad sam video ko sve igra u prvoj ligi. Moj Čukarički, čije utakmice nisam propuštao – bila je to nedeljna prepodnevna zabava, jer se po podne išlo na onaj pravi fudbal! Postojale su prva, druga i treća liga, srpska liga, pa tek onda beogradska liga u kojoj je Čukarički igrao. I nije mi trebalo mnogo da shvatim o čemu se tu radi. Nastupila je tzv. “arkanizacija” fudbala – te manje nižerazredne klubove pokupovali su za jeftine pare Arkan, Jusa, Žika “Muštikla” …, potom još jeftinije kupuju anonimne talente po Srbiji u kojima ova zemlja nikad nije oskudevala, prikazuju ih kraće vreme u svojim klubovima, a potom preprodaju sumnjivim menadžerima za skupe pare. Sve bi to moglo da bude i legalno, slično rade i veći klubovi na Zapadu, ali je to tamo do detalja “transparentno”, a ovde – to, pa ni nalik. Oni na te transakcije plaćaju porez, pa se podrazumeva da i papiri moraju da budu u redu   – nije daleko od istine kad se kaže da tamo ako ubiješ čoveka dobiješ pet godina zatvora, a ko ne platiš porez, trinaest! Uostalom i Alkapone je svojevremeno pao zbog poreza. Ovde nema ni papira ni poreza. Sve se svodi na odnos – Dođeš mi – dođem ti, pa nije čudo što padoše neke glave zbog spornog vlasništva nad Lazetićem, što se priča da je onu đenovsku bruku i prekid utakmice sa Italijom organizovao Keka zbog spora oko vlasnuištva nad Stojkovićem … a naši državni zvaničnici sa svom silom bezbednosno obaveštajnih službi o tome kao – nemaju pojma, sve to tolerišu, pa čak svemu tome daju i legalitet time što učestvuju u vođenju takvih klubova. Uzmite samo najnovije hapšenje Dragana Đurića, predesdnika Partizana, zbog zloupotreba oko privatizacija brojnih firmi po Srbiji, od kojih je jedna dospela u čuveni spisak “24” na čijem raščišćavanju insistira i Evropska unija, koja je to stavila u prioritete u pregovorima za pristupanje Evropskoj uniji. Da nije to u pitanju Đurić bi i dalje odolevao hapšenju, jer ga sa funkcije Potpredsednika, štiti potpredsednik SPS i Ministar bez portfelja u Vladi Srbije, zadužen za evropske integracije, Branko Ružić, koji je u funkciji zaštite pomenutog Đurića izazvao žestok sukob i u Vladi i u svojoj stranci, a pošto se i dalje ne predaje, spreman je, kako se čini, da ugrozi i same pregovore sa Evropskom unijom – ono zbog čega u Vladi prima platu, a sve to obrazlaže prijateljstvom sa Draganom Đurićem, a odbrana prijatelja je časna stvar od koje on kao častan čovek ne odstupa. Slažem se sa tim, ali ako je u tome stvar što onda ne da ostavku u Vladi, pa se onda do kraja posveti odbrani prijatelja. Ovako ispada da on i poslove u Vladi vodi na bazi prijateljstva. A ako je to sve tako, onda nije ni čudo što je pomenuti pravozaštitnik, kako piše štampa, zaboravio da prijavi neku novo stečenu imovinu veće vrednosti – zaturilo se…

Nastaviće se …