Najgora!

januar 12, 2019 u rubrici Opančarski dnevnik 2017

Akademik Dušan Teodorović je na tviteru zapitao: “Ko je platio kartu do Njujorka sinu Z. Mihajlović? Ko mu je dao akreditaciju da u UN sedi na mestu rezervisanom za predstavnike Srbije? Da li profesorka Megatrenda može uopšte da shvati kolika je ovo zloupotreba i idiotluk?”

Zašto mislim da je Zorana Mihajlović najgora, da ne upotrebim neku goru kvalifikaciju zbog koje bih mogao biti tužen i osuđen na plaćanje visoke novčane kazne – na bazi sopstvenog iskustva.

Aleksandar Vučić je najbolji Šešeljev đak i tu nema nikakvih iznenađenja. Svi znamo ko je Šešelj. Znamo i to da je izvanredno inteligentan, što nikako ne znači da je i pozitivan, jer inteligencija, kao i harizma, na primer, mogu da budu upotrebljeni u oba smera. Šešelj to obilato koristi i opstaje na političkoj sceni Srbije dugo vremena, sa svim benefitima – kako za sebe, tako i za svoje, koje takvo delovanje donosi. Vučić je te osobine prihvatio i dalje ih razvio, za razliku od Nikolića, na primer, koji je u duši ostao sitna seljačka jajara, kome je jedini cilj bavljenja politikom bio da materijalno obezbedi sebe i svoje bližnje – ženu, decu, unuke … prevashodno. Vučić, za razliku od njega i dalje uči. Njemu, ljutom radikalu iz vremena besmislenog suđenja čelnicima NATO zemalja koje su 78 dana besomučno bombardovale Srbiju ni najmanje ne smeta da jednog od glavnih aktera bombardovanja, tadašnjeg britanskog premijera Tonija Blera uzme za svog savetnika, da na završnoj konvenciji predsedničke kampanje u martu 2017. godine, pred prepunom Arenom svojih pristalica za glavnog gosta pozove Gerharda Šredera, kancelara Nemačke iz vremena bombardovanja, da u vreme prethodnih američkih izbora, sa sve darovima poseti Klintona i slika se sa njim… E sad, što je to ispala poseta poraženima – dešava se, ali je karakteristično njegovo objašnjenje po povratku – Zato što sam pametan! Mislim da ta njegova „pamet“ – po načinu kako  vlada, prevazilazi sve što je do sada viđeno na ovim prostorima i da je pored ličnih svojstava u nju ugrađeno i dosta toga prihvaćenog od gore pomenutih savetnika a pod tim pre svega podrazumevam manipulacije, kao generalno geslo i ogromnu količinu izrečenih neistina, kao glavni metod u ostvarenju onog generalnog – manipulacija.

I tu dolazimo do Zorane Mihajlović koja je po gore izrečenom najbliža Vučiću jer je u svojoj veštini opstanka na vlasti prihvatila sve njegove metode. Napadaju je svi, čak i oni iz SNS, jer je smatraju uljezom u svojim redovima, a ona svemu tome uspešno odoleva – pre svega neskrivenim izrazima odanosti predsedniku Vučiću, a potom i prihvatanjem svih njegovih gore pomenutih metoda. Kao ilustraciju toga, citiram ovde šta ona pre neki dan reče povodom protestnih šetnji koje su otpočele u zemlji:

„Sa onima koji su upropastili Srbiju, koji su opljačkali fabrike i ljude izbacivali na ulicu, sa onima koji nisu bili sposobni da izgrade kilometar autoputa ili obnove prugu, sa onima koji nemaju ni jedan jedini predlog sem mržnje i kojima je jedini cilj gola vlast, s njima nemamo šta da razgovaramo. Ali, i predsednik Aleksandar Vučić i Vlada Srbije i ja uvek smo spremni da razgovaramo sa građanima i da uradimo sve da bismo popravili stvari koje građane pogađaju. Jer naš glavni posao i jeste da svakog dana popravljamo Srbiju …“.

Ja nisam ovde govorio o opskurnim likovima kakvi su na primer, Aleksandar Martinović, Goran Vesić ili onaj najnoviji potpredsednik SNS Milenko Jovanov koji otvoreno kaže – hoću da budem kao Vučić, pa u tom nastojanju onomad proglasi Natašu lekić, suprugu Vuka Jeremića, za glavnog narko dilera na Balkanu, jer njih i ne računam u političare.

Nisam pominjao ni preletače – Mlađana Dinkića, Sinišu Malog i slične, koji su istog političkog porekla kao i Zorana Mihajlović, a poznato je da je Dinkić bio glavni kreator svih finansijsko ekonomskih dešavanja u prethodnim vlastima, a da je Siniša Mali bio glavni operativac “lopvskih privatizacija koje su uništile zemlju”, kako ovi iz sadašnje vlasti vole da kažu, ali ima nešto što Zoranu Mihajlović u tom društvu čini posebnom i zašto njoj u tako žestokoj konkurenciji dodeljujem epitet – najgora. Ja nečuh ni od Dinkića nii od Malog koje ovde pomenuh – koji su u tim dešavanjima imali značajniju ulogu od Zorane Mihajlović, niti od mnogi drugih koje ovde nisam pomenuo a koji su takođe preleteli u ovu vlast da tako otvoreno prozivaju druge za ono što su oni sami radili i to je ono što Zoranu Mihajlović čini posebnom.

Dragiša Čolić, 10.1.2019.