„Neću da glasam ni za koga“

septembar 27, 2015 u rubrici Opančarski dnevnik 2017

       Neću da glasam ni za koga ili Neću da glasam za nikoga – zavisno od toga kako ko stoji sa gramatikom, je najčešći odgovor koji ovih dana čujem kad se pomenu izbori.

       Ja ću da glasam, ali još uvek ne znam za koga. Do sada sam uvek glasao za DS – ostalo mi to još iz vremena Đinđića, kasnije se pojavio Đilas (Tadića preskačem jer o njemu nikada nisam imao određeno mišljenje – ne volim one koji nisu ni muško ni žensko), koga su, da izvinete, sjebali Dragoljub Mićunović, politički komesar DS-a u svojih 85 godina, & comp. Onda se tu nešto “batrgao” i Borko Stefanović u tandemu sa Jovom Bakićem koji je potom jednostavno nestao ko zna iz kog razloga, možda i zbog toga što je to trebala da bude kombinacija ala Dačić – istoričar Predrag Marković, koja je propala jer se Dačić toga prvi setio. O Bojanu Pajtiću, kao lideru, ne mislim ništa, a to je možda i ponajgora kvalifikacija za jednog političara i tu opet dolazim na početak – hoću da glasam, ali ne znam za koga!

       Jutros, kada sam ušao u dnevnu sobu, pažnju mi skrenu umilni glas sa televizora, odnekud poznat – Maja Gojković, politički najpromiskuitetnija lkičnost na ovim prostorima. Komentariše aktuelne političke događaje. Nisam se ni potrudio da čujem o čemu priča, mahinalno sam potegao za daljinskim upravljačem i ugasio televizor, praćen iznenađenim pogledom tašte u stilu – mogao si bar da pitaš da li to neko gleda. O njenom najnovijem političkom šefu (Majinom ne taštinom) sam pisao i u prethodnom prilogu, a i mnogo puta ranije – čitav serijal pod naslovom: Zašto mi Vučić ne da da navijam za njega, a želeo bih. Ne bih više o aktuelnim političkim opančarima i opancima kao produktima njihove politike. Ima i drugih likova o kojima isto mislim – Čeda Jovanović, na primer, nesuđeni dramaturg, profanisani političar, oronuli bilder, propali biznismen, alpinista za male visine (to mu je izgleda i politička osobina), koji se evo, pred izbore, ponovo vraća u politiku, da uzme izbornu apanažu koja mu po zakonu pripada.  O SPS-u, Vulinu i sličnima, ne bih ništa rekao – iz higijenskih razloga.

       I tako ponovo, vrteći se u krug, dolazim na početak – hoću da glasam ali ne znam za koga, a izborna kampanja je počela. Ja u tom periodu obično prestajem da pišem, jer ko bi sve gluposti koje se u to vreme čuju opisao, pa mi pade na pamet – Možemo li mi, tzv. srednja klasa i intelektualci na koje se Vučić žali da ga ne vole, da budemo od neke koristi, ne mora to da bude na predizbornim skupovima, ovako preko društvenih mreža. Da pokušamo prvo da raspravimo koga da podržimo, a potom za njega i glasamo, jer najgore je ono: Neću ni za koga da glasam – iz poznatih razloga.

         Javite se!

 Dragiša Čolić, 26.09.2015.