Neka nam je Bog u pomoći!

avgust 17, 2016 u rubrici Opančarski dnevnik 2017

       U svom “istorijskom” ekspozeu pisanom preko tri meseca, u produženom radnom vremenu – čije je trajanje Zakonom o radu ograničeno pa se očekuje reakcija Poslodavca, svojeručno – zdravstveni radnici kažu da sa tim ne treba preterivati, na kariranom papiru – u eri komputera, u originalu na 450 strana – inicijalno namenjenih za čitanje u Skupštini bez pauze za fiziološke potrebe, naknadno skraćenih na nekih stotinak strana i čitanje od 6 sati, govoreći o zdravstvu, Premijer se zapitao gde svake godine nestaje milijarda dinara.

       Ima li ičeg normalnijeg do da neko od narodnih poslanika, kojima je taj ekspoze na odobrenje i namenjen, upita ko je odgovoran za nestanak tih para, a oni koji su to čuli i videli u živom prenosu mogu da potvrde da je u datom kontekstu narodna poslanica Branka Stamenković to pitanje postavila u krajnje ozbiljnoj formi, ponudivši Premijeru na isteku vremena koje joj je bilo na raspolaganju, tri moguća odgovora:

  1. drekavci iz tunela,
  2. pokemoni, ili
  3. mandatar, kome je, uzgred rečeno, ovo treći mandat za redom.

       Posle kraćeg razmišljanja Premijer je odgovorio Narodnoj poslanici – Opredeljujem se za ponuđeni odgovor pod D: Stečajni upravnik iz Kalifornije!

       Za neupućene, lider opozicione parlamentarne stranke u Skupštini Srbije Saša Radulović,  kojoj pripada i narodna poslanica Branka Stamenković koja je pomenuto pitanje postavila, prema pisanju nemačkog lista Dojče vele, duguje na ime poreza u Sjedinjenim Američkim Državama 1.069.670,25 dolara. Radulović je to pisanje demantovao, postavivši između ostalog i logično pitanje – koliki je on to prihod u Americi trebao da ostvari da bi toliki porez trebao da plati!

       Ne potcenjujem pisanje pomenutog nemačkog lista, a još manje mi pada na pamet da branim Radulovića – neka se sam brani ako ima od čega, ali ponašanje Premijera je bilo krajnje neprimereno i ne da ne priliči državnom zvaničniku, već ne priliči ni iole ozbiljnom čoveku. Aleksandar Vučić je šef izvršne vlasti ove zemlje i na raspolaganju mu je million načina da sazna da li je to tačno ili nije. A ako time neće da se bavi, onda u komunikaciji sa građanima ne treba to ni da koristi, jer je to komunikacija na nivou rekla/kazala, a odgovor na postavljeno poslaničko pitanje u skupštini koja se uživo prenosi je i odgovor građanima koji su birali i njega i poslanike. U suprotnom, shvatićemo da Ptremijer zna pravi odgovor na pisanje lista “Dojče vele”, ali mu više odgovara da na ovakav način manipuliše sa tim, jer kad bi znao da je to tačno on ne bi propustio priliku da još žešće opali po jednom od najozbiljnijih opozicionih lidera.

       Da pomenem i poslanicu koja je svoje pitanje postavila na gore opisani način. Slažem se da ni to nije jezik Skupštine, ali treba je i razumeti. Čovek koji svoja saopštenja iz ekspozea iznosi punih šest sati, a mogao je to da uradi i u šest puta kraćem vremenu, zloupotrebljava svoju funkciju i vrši neku vrstu torture nad vama. Moglo bi se i to shvatiti da on pritom saopštava rezultate svoje vladavine, ali ne ako samo iznosi planove svoje Vlade – treće u nizu, u formi pitanja poslanicima – gde svake godine nestaje milijarda dinara u zdravstvu, a pritom za ministra zdravlja postavlja istog čoveka.

       A ako se u našoj Skupštini radi onako kako je opisano, onda ne čudi i komentar jednog građanina koji je novinski izveštaj u kome je iznezta opisana parlamentarna rasprava, ovako prokomentariosao:

       Pazljivo sam slušao ekspoze Premijera i nastavak diskusije, a posebno sam pažljivo slušao i gledao odgovore Premijera poslanicima. Premijer se pretvorio u jednu običnu tračaru, zaboravljajući da je u Skupstini Srbije. Odnosno njegova drskost, bezobrazluk i nekultura prevazilaze čak i tu običnu tračaru. Neka nam je Bog u pomoći.

Dragiša Čolić, 17.08.2016.