Uloga “društveno-sportskih radnika“ u upravama naših fudbalskih klubova

avgust 22, 2016 u rubrici Opančarski dnevnik 2017

       O sudbini Nikole Mijailovića, bivšeg fudabalera Crvene zvezde, kapitena, bivšeg mladog reprezentativca, je reč. On je pre neki dan uhapšen, a revnosno tužilaštvo mu je odredilo pritvor „do 30 dana“, sa rutinskim obrazloženjem – da ne utiče na svedoke i da ne ponovi kriminalno delo. E sad ako mislite da je Nikola Mijailović nekoga ubio, silovao, družio se sa vođama narko klanova ili pod fantomkom lišavao građane slobode i rušio Beograd, ništa od toga. Nikola Mijailović je, prema navodima ktrivične prijave, na Adi Ciganliji izgradio akva park bez građevinske dozvole! Bravo, država je odlučila da zavede red u oblasti divlje gradnje i počne da hapsi one koji krše zakon. Neka se spreme mladi Nikolići, nelegalni graditelji Kaluđerice – najvećeg divljeg naselja na Balkanu i ostalih stotinak hiljada divljih graditelja u Srbiji. Da, umalo da zaboravim – i Paspalj, koji je još pre Nikole Mijailovića počeo da gradi akva park u bloku 70 na Novom Beogradu, pa onda iz nekog razloga odustao, tako da ta lokacija sada služi kao stanište zaštićenih zooloških vrsta – zmija, žaba, miševa i pacova u sred Beograda.

       Da malo uozbiljimo stvar. Ostavimo po strani izjavu Nikole Mijailovića da je on to zemljište dobio po redovnom tenderskom postupku, a tenderski postupak podrazumeva i definisanu namenu izgradnje na dodeljenoj lokaciji, to će istražni organi utvrditi u redovnom postupku, ali zašto je on uhapšen – ko je još u ovoj zemlji uhapšen po tom osnovu. Njemu je, prema pisanju štampe, određen pritvor da ne bi uticao na svedoke i eventualno ponovio krivično delo zbog koga je uhapšen. Koje svedoke – one koji dve godine gledaju kako se taj objekat gradi ili građevinske inspektore koji dve godine ne vide da se taj objekat gradi mimo tenderskih uslova? Koje krivično delo tu može da bude ponovo učinjeno – da Nikola Mijailović, ako ostane na slobodi, izgradi krišom – bez uvida građevinskih inspektora, na istoj lokaciji još jedan akva park?

       Da se vratimo na slučaj Nikole Mijailovića, fudbalera. Njegova karijera je tipična za period koji je nastupio negde početkom devedesetih godina prošlog veka sa pojavom tzv. fudbalskih menadžera. Da tu odmah razjasnimo – pojam fudbalskog menadžera kod nas ne podrazumeva ljude odgovorne za fudbalski učinak na terenu, tipa Murinjo, Gvardiola, Anćeloti i dr. već ljude preduzimljivog poslovnog umeća. Mi smo negde do početka devedesetih godina prošlog veka bili fudbalska velesila, a potom, posle Brazila  najveći izvoznik mladih fudbalskih talenata na tržište Evrope, što je unosan biznis – a gde je biznisa tu je i menadžera.

       Elem, i Nikola Mijailović je kao mladi reprezentativac prodat u inostranstvo. Tamo je kako kaže proveo nekih petnaestak godina i zaradio neku paru. Vratio se u zemlju, bolje rečeno menadžeri Crvene zvezde su procenili da bi još koju godinu mogao da odigra i za taj klub i otkupili ga za jeftine pare, a Nikola Mijailović je rado prihvatio da se vrati u voljeni klub i zaigrao je u njemu punog srca. Čak mu je data i uloga kapitena. Sećam ga se iz tog perioda, bio je bolji od svih ovih koje je Zvezda ove godine pokupovala sa namerom da posle dugo godina odsustvovanja zaigra u Evropi, no kako u tome ni ovog puta nije uspela, sada sledi rasprodaja kupljenog.

       Shvatili ste, u pitanju je profesionalno bavljenje fudbalom koje podrazumeva i zaključenje odgovarajućeg radno-pravnog odnosa iz koga zaposleni fudbaleri stiču pravo i na isplatu ugovorene zarade, koje im se uglavnom ne isplaćuju. Nikola Mijailović kaže da mu je klub dugovao oko dva miliona eura – što za neisplaćene zarade, što za pozajmice koje je davao klubu. Velika je to para i tu na scenu stupaju klupski menadžeri, a glavni menadžer u Zvezdi je Zvezdan Terzić, bivši prosečni fudbaler OFK Beograda, kasnije predsednik tog kluba u kom periodu mu je i suđeno za malverzacije prilikom prodaje fudbalera (navodno deo para je prisvajao za sebe), begunac za kojim je raspisivana poternica, koji se potom nenadano pojavio i nastavio da se bavi starim poslom. Kako je takav čovek zatim postao i glavni menadžer Crvene zvezde to neupućenim ljubiteljima tog kluba nikada neće biti poznato. Da, zaboravio sam da kažem, sa odlaskom Zvezdana Terzića otišao je i OFK Beograd, nekada popularni beogradski klub koga su zbog lepote fudbalske igre zvali „Romantičari“, standardni prvoligaš nekada moćne jugoslovenske lige u kome su između ostalih igrali velikani našeg fudbala – Skoblar, Samardžić, Petković, Santrač ….

       Zvezdana Terzića su u Zvezdi zvali gazda, tako ga i Mijailović u razgovoru za medije naziva, ne zato što je on bio gazda Crvene zvezde kao što je na primer Abramovič u Čelziju ili Berluskoni u Milanu, jer naši klubovi i nemaju gazde u tom smislu reči – oni su nekakva udruženja građana, a najlepše je gazdovati tuđim. Dug Mijailoviću od dva miliona eura je isuviše velika suma da bi se poveriocu tek tako isplatila i tu na scenu stupa majstor igre, Zvezdan Terzić. Do prvih „nesuglasica“ navodno je došlo  povodom različitih koncepcija u kom pravcu treba klub da ide – da li takmičarski da teži rezultatima koji ga vode ka „igranju u Evropi“ ili da razvija mlade igrače koje bi potom prodavao u inostranstvo i tako egzistirao. Mijailović i Milijaš, takođe povratnik iz inostranstva, su bili za onu prvu, a Zvezdan Terzič za ovu drugu varijantu. Milijaš, kome je klub takođe dugovao pare, je našao novi aranžman u inostranstvu, a Zvezda ga je „pustila“ da ode pod uslovom da se odrekne onoga što mu klub duguje i on je na to pristao, tako da je njegov slučaj uspešno rešen. Mijailović je takođe imao poziv iz inostranstva – zvao ga je prethodni Zvezdin trener Stojanovič koji je trenirao belgijski Lirs, ali je on odlučio da ostane u klubu, a time ostane i klupski problem koji je trebalo rešiti.

       Sledeći razlog za razilazak je nađen u sukobu Mijailovića – kapitena, i drugog Zvezdinog fudbalera, Bosančića, kome je Mijailović zamerio što klupskim dresom briše kopačke. Epilog – Mijailović je suspendovan, zabranjeno mu je da trenira sa klubom, čak i pristup na stadion da gleda utakmice svog kluba. Mijailović se žali na tu odluku, disciplinska komisija fudbalskog saveza Srbije poništava odluku o suspenziji, nakon čega rukovodstvo Crvene zvezde donosi odluku o njegovom isključenju iz kluba! Mijailović, uzima advokata, podnosi tužbu za naplatu duga, dobija spor – pare još ne, jer je klub konstantno blokiran.

       I sad ako mislite da je Nikola Mijailović iz svega ovog ipak izašao kao pobednik, varate se. Nikola Mijailović je uhapšen i tu se onda postavljju neka logična pitanja. Kako to da Mijailovića, dok je igrao u Zvezdi, niko nije dirao dve godine dok je gradio akva park, a sada se odjednom otkriva da je u pitanju počinilac krivičnog dela koga treba uhapsiti – da ne utiče na svedoke i ne ponovi počinjeno kriminalno delo. Nije ll tu u pitanju Zvezdina osveta?

       A onda dolazimo i do pitanja iz naslova ovog teksta – koja je ustvari uloga tzv. društveno sportskih radnika u fudbalskim klubovima – da štite počinioce krivičnih dela dok su u milosti kluba i obrnuto – da ih kazne ako su neposlušni.

Dragiša Čolić, 20.08.2016.