Kako piše portal Opozicionar, pozivajući se na današnji Blic, „Nikolić nema čime više da trguje s Vučićem, a svestan je da još ima kakvu-takvu podršku. Jedan od planova je da pre objave kandidata SNS Nikolić pokuša sa ucenama da će podržati Vuka Jeremića”

Uprkos tome što mnogi, a pretpostavljam najviše botovi, pokušavaju da demantuju ovu tvrdnju, mislim da u tome ima neke logike – očajan čovek je na sve spreman, pa makar to bilo i samo iz pakosti, jer istini za volju, Vučić jeste „ukrao“ stranku od Nikolića – zbog svoje lične ambicije, pri čemu su mu česti gafovi Nikolića služili samo kao prećutno opravdanje. Verovatno se sećate one melodramske scene iz 2012. godine, kad Nikolić u ulozi oca stranke, predaje SNS u ruke skrušenog Vučića u ulozi sina, jer hoće da bude Predsednik svih građana Srbije, ali će budno pratiti šta „sin“ radi sa strankom. Tako to možda i važi u Bajčetini kad otac predaje sinu domaćinstvo, ali ne i u Bosni odakle su i Vučić i njegov pravi politički otac Vojislav Šešelj.

No, bez obzira na ove emotivno-patrijarhalne razloge ima tu i stvarnih razloga, po Vučića prilično opasnih. Od početka svoje vladavine on je bio prinuđen da trguje uticajem. Najpre je morao da podmiri SPS, bez kojih SNS ne bi ni mogao da formira vlast, tako što im je dao veliki broj ministarrskih mesta a Dačiću čak i poziciju Premijera. Kasnije je tu ponudu urazumio prema SPS ali je i  dalje po koalicionim sporazumima imao dosta raznoraznih zahteva od manjim stranaka i tako to traje  do današnjih dana. Uzmiimo samo najnoviji slučaj Velje Ilića čija stranka u Parlamentu ima pet poslanika i ovaj napad na njega, u suštini zato što Velja nije dobio obećano mesto direktora koridora Srbije gde može više da se „kraducka“ nego na mestu ministra bez portfelja koje mu je dao. A tu su i brojni kadrovi SNS-a koji su dolaskom na vlast očekivali ostvarenje svih svojih snova. Svi su oni nezadovoljni svojim statusom i rado bi se vratili Nikoliću. A on je, obavljajući funkciju Predsednika na način kako je obavlja definitivno izgubio svu svoju političku težinu. To svi znaju sem njega i on neće birati sredstva da dobije još jedan mandat – očiti primer je i ovo krajnje neprimereno pozivanje na rat za Kosovo, tako da ni ucene prema Vučiću nisi sključene, jer u krajnjem slučaju giubitkom vlasti bi više izgubio Vučić nego on. On je za vreme predsednikovanja kraduckao na sitno „po zakonu“, dobro uvećao svoju imovinu „od predsedničke plate“, povućiće se u Bajčetinu i izigravati srpskog domaćina, dok je situacija sa Vučićem krajnje ozbiljna – ko zna šta sve može da ga snađe, da ne ulazim u tu široku temu.

Bilo kako bilo, situacija po SNS nije tako lagodna kako se ptredstavlja.

Dragiša Čolić, 21.01.2017.