Počelo je onako kako se i očekivalo. Aleksandar Vučić ne može da udovolji svim zahtevima onih koji ga podržavaju, pa je jedan od njih, Velja Ilić – čuveni bagerista, heroj 5. oktobra, lider „Nove Srbije“ (naziv mnogo kazuje), razočaran time što nije dobio obećano mesto direktora „Koridora Srbije“ – ko jebe mesto Ministra bez portfelja koje mu je dato, kad na njemu nema šta da se „kraducka“, odlučio da progovori. Sazvao je konferenciju za štampu i na njoj pokazao fotografiju na kojoj su zagrljeni tada mlađani doktor, a danas Ministar zdravlja Zlatibor Lončar i Dušan Spasojević, vođa najmasovnijeg klana plaćenih ubica koji je ikad postojao na ovim prostorima i zapitao – Zar ovakav čovek može da bude ministar u srpskoj vladi i društvene mreže su eksplodirale.

       Mi stariji se toga sećamo, ali za one mlađe obožavaoce Aleksandra Vučića da ukratko ponovim: današnji glavni akteri na srpskoj političkoj sceni – Predsednik Republike Tomislav Nikolić i Predsednik Vlade, Aleksandar Vučić, su bili prvi saradnici Vojislava Šešelja, lidera radikala (ima ih još u vrhu današnje vlasti, na primer Maja Gojković, Predsednica skupštine, ali da ne širimo priču).  Nikolić je bio Šešeljev zamenik, a Vučić generalni sekretar Partije. Šešelj je važio za čoveka koji zna sve šta se dešava u podzemlju, a na pitanja – otkud mu te informacije, odgovarao je lakonski – javio mi „laufer“. Ta šifra potiče otuda što se za njega pričalo da je redovni gost u sedištu zemunskog klana, što on nije mnogo ni krio – odgovarao je da tamo ide da igra šah. Mnogi su smatrali da je on ustvari bio duhovni vođa zemunskog klana.

       Kad je ubijen Đinđić – niko više i ne spori da je to ubistvo izvršio zemunski klan, što je  dokazano i pravosnažnim sudskim presudama, jedino je još ostalo nerazjašnjeno ko su bili naručioci tog ubistva a niko ne želi da se upusti u istragu o tome, krenula je operacija „Sablja“ u kojoj su mnogi pohapšeni. Indikativno je da su baš u tom vremenu zemlju napustili Vojislav Šešelj, koji se dobrovoljno predao sudu u Hagu i Mira Marković, koja je otišla u Rusiju, gde se i danas nalazi.

       Konačno da dođem i do Zlatibora Lončara i njegove uloge u tim dešavanjima. U okviru obavljanja delatnosti naručenih i nenaručenih ubistava koja je sprovodio zemunski klan, dešavalo se da žrtva preživi i bude prebačena u Urgentni centar. Dešavalo se to i sa izvođačima takvih radova, s tim što su oni prvi u mnogim slučajevima neobjašnjivo umirali što nije uočeno kao pojava kad su ovi drugi bili u pitanju. Za takve uloge bili su zaduženi – prema svedočenju svedoka-saradnika, člana zemunskog klana, Dejana Milenkovića Bagzija na suđenju zemunskom klanu, Dr Risović koji je kad je krenula operacija „Sablja“ pobegao u Kanadu odakle se nikada nije vratio i Dr Zlatibor Lončar, koji su za te svoje usluge od zemunskog klana bili bogato nagrađivani.

       Priča zvuči neverovatno i logično se postavlja pitanje kako to u Urgentnom centru niko nije uočio. Jeste, ali je to skupo i platio. Tadašnji direktor Kliničkog centra Srbije Đorđe Bajec je pokušao da se tome suprostavi, tako što ih je uklanjao iz lekarskih ekipa koje su se tim slučajevima bavile, da bi zbog toga, kako sam navodi, najpre bio upozoren od Legije, a pošto ta upozorenja nije poslušao, bio zverski pretučen – slomljene su mu obe noge i obe ruke, a pretrpeo je i teške povrede glave, a pomenuti svedok-saradnik Dejan Milenković Bagzi je na suđenju zemunskom klanu potvrdio da su ga prebili ljudu Dušana Spasojevića, vođe zemunskog klana. O svemu ovome čitajte opširnije u dokumentovanom tekstu Predraga Popovića pod naslovom: „Zlatibor Lončar, doktor za smrt, korupciju i Vučića.”

       Rećićete, sve su to poznate stvari. Pa u tome i jeste poenta – Ko čini ovu vlast i koji su to kriterijumi da kod toliko drugih lekara ovakvog čoveka preporuče ovoj vlasti za ministra zdravlja! Odgovor može da bude samo jedan – sve je to isto društvo. I  Šešelj i „laufer“ i svi oni koji su tada bili sa njim u vezi, a to su ljudi koji danas vode ovu državu.

       A što se tiče Velje Ilića, ispašće da je njegova ljutnja što umesto ministarskog mesta nije dobio mesto direktora Koridora Srbije kao što mu je bilo obećano za , dvostruka korist – i po koridotre Srbije – korist, a za ovu vlast problem, a izbori su na pragu, pa neka Vučić opet kaže – Nedam Lončara. Ne sumnjam da će pritom reći da se on ne meša u pravosuđe, a onda će dalje stvar odraditi oni koji su za pravosuđe zaduženi, ali i takva odbrana će imati svoju cenu na predstojećim izborima.

Dragiša Čolić, 23.01.2017.