O mitu, korupciji i lobiranju

22 juna, 2015 u rubrici Opančarski dnevnik

       Kad nekome daš pare da učini nešto što ne bi trebao da učini – na primer sudiji da donese za tebe bolju presudu od one koja se normalno da očekivati, to je mito. Ako onaj kome si dao pare tako i postupi, to je korupcija.

       Ako kosovska vlada plati nekome ko raspolaže uticajem kod svetskih moćnika da jednog ratnog zločinca koji je uhapšen po poternici Interpola puste na slobodu, pa on odmah bude i pušten, to je lobiranje.

       Kad srpska Vlada ponudi svetskim moćnicima državne garancije da onoga koji je optužen po sumnjivoj optužnici – godinu dana ga drže u pritvoru u pokušaju da se te sumnje učine dovoljno verovatnim za početak suđenja, da bude pušten iz pritvora i da se brani sa slobode, to biva odbijeno.

       Ono prvo – mito i korupcija je kažnjivo. Ono drugo – lobiranje, je legalan, dobro plaćen biznis.

       Eliot Angel (Angel – u prevodu: anđeo), član Komiteta za spoljne poslove američkog kongresa, je, razume se honorarno, kosovski lobista već više od dvadeset godina i ta poslovna saradnja se očigledno odvija na obostrano zadovoljstvo. Da nije tako, ne bi jedna ulica u Peći dobila njegovo ime i ne bi gospodin Anđeo bio prvi strani govornik u parlamentu samoproglašene države Kosovo 2008. godine. Kod tolikih svetskih anđela nije ni čudo, što je mirotvorna bombarderska akcija koja je nama isporučena 1999. godine, nazvana “Milosrdni anđeo”.

       I bi onako kako se po ovako uređenom redu stvari i očekivalo. Čim je Ramuš Haradinaj pre neki dan bio uhapšen u Sloveniji po važećoj poternici Interpola, Eliot Angel je stupio u akciju. Ramušu Haradinaju je već sutradan vraćen pasoš i on je kao slobodan građanin napustio Sloveniju i otputovao kući. Tako to danas funkcioniše u ovom kurvinskom svetu.

 Dragiša Čolić, 21.06.2015.