O muzici i još koječemu, onako uzgred

april 18, 2015 u rubrici Opančarski dnevnik 2017

       Subota je, kiša, a trči se maraton pa ću danas morati da ostanem u kući. Srećom, ima dosta sportskog programa – Nole protiv Nadala, Čelzi dočekuje Mančester Junalted – nova ljubav protiv stare ljubavi, a na kraju dana Partizan – Zvezda, treća, verovatno odlučujuća urtakmica ovogodišnjeg plej ofa za košarkaše. Ali to je tek popodne. U međuvremenu, mogao bih nešto i da napišem, ali o čemu – juče sam pisao o Tomislavu Nikoliću, pre toga o Vučiću. Postaje mi to dosadno.

       Surfujem po internetu i naiđoh na vest „Kurira“ – MARIJA JE VANSERIJSKI TALENAT: Bila si bolja od svetskih zvezda, ti si vrh ovog takmičenja! O Pinkovim zvezdicama je reč. Dat je i snimak, vredi pogledati.

       „Ona mene uvek rasturi svojim pevanjem. Apsolutno, takav moćan glas se retko čuje i u svetu. Ovo je neverovatno“, rekla je Jelena. „Ja sam slušala Laru Fabian, i mnoge druge pevače kako pevaju ovu pesmu, ništa ti to gore nisi otpevala. Mogu da kažem da si sigurno čak i bolje otpevala od nekih svetskih pevača“, oduševljeno je rekla Jelena.

       „Uvrstiću te u svoju plejlistu“, ohrabrio je Milan. Marija je vanserijska pevačica, u svakom smislu. Iako nikada nisam čula ovu pesmu, mogla bi malo da promeniš žanr muzike, rekla je Goca, a Leontina se složila sa njom. „Ti si stvarno vrh ovog takmičenja, ali moram da se složim sa Gocom. Volela bih da čujem nešto drugo“, rekla je Leontina.

       Dat je i snimak, pa vredi pogledati. Devojčica, pomalo uplašena, recimo da ima 15 godina jer to je starosna granica za Pinkove zvezdice, razvaljuje, što bi rekli ovi iz žirija. Ulazi moja supruga i kaže – ako već uživaš, uživaj sam, ali utišaj to, ne mora toliko da se dere. Namerno sam izveo ovo sa suprugom, jer mi je bilo potrebno “treće mišljenje”. Ne sporim, mala ima moćan glas, pretpostavljam da peva i tačno – zašto bih sumnjao u znanje ovako reprezentativnog žirija, ali reč je o pesmi i o žiriju, gledao sam već neke prethodne episode ovih emisija, pa imam o tome i neko svoje mišljenje – ne samo na osnovu ovoga što sam sada čuo.

       Najpre o pesmi. Ne dopada mi se – mnogo tu ima dranja. Ne znam koga ovakva pesma može da pokrene. Gde da je slušaš, u kojoj prilici, ne pada mi ništa na pamet, pa kontam – verovatno su roditelji ili tim ove mlade pevačice, provalili na šta se žiri pali, pa odabrali. A mala, da ima glas –ima!

       Nema to dakle veze sa mladom pevačicom koja je tu pesmu otpevala. Isto bih mislio i da sam  slušao Loru Fabijan lično. Pogotovu ako ona to lošije peva od pomenute Pinkove zvezdice. Meni se i Toni Cetinski mnogo dere kad peva iako oduševljeni Željko Joksimović kaže – Naježio sam se.

       O žiriju je reč. Sve sami pevači, uspešnih karijera – kako ko, ali poznavaoci mizike “do j…”. Milina ih je slušati kad dele komplimente. Pošto ova emisija već duže traje, zaključujem da je u njoj učestvovalo bar par stotina učesnika – one koji nisu prošli audicije i kvalifikacije da ne brojim, a i oni su bili uzbuđeni kao i ovi kojima se posrećilo da učestvuju. I sad uzmite da je dobra većina ovih mladih pevača, uzrasta od 6 – 15 godina, slušala ovakve hvalospeve o svom pevanju. Za njih, u tim godinama, je to kraj daljeg razmišljanja o svojoj karijeri. A da svi oni postanu pevači i žive od toga, nemoguće je. Mogli bismo da izvozimo pevače ko Brazil fudbalere. A u pitanju je samo ovogodišnja produkcija, jedne televizije, a ima ih više. Koliko je to korisno i za koga – razmislite.

       A žiri se zaneo, pa komplimente, sipa li, sipa. Sve vrsni poznavaoci muzike – sa teoretsko muzičkog aspekta, da im pozavide oni sa muzičkih akademija – izložba znanja, ko sutra da ne pošalje u njihovu školu svoje dete koje su toliko izhvalili. Da su nekim čudom učestvovali Oliver Dragojević ili pokojni Toma Zdravković, kod ovakvog žirija garantovano ne bi prošli. Pa čak ni Hari Matahari sa svojom Lejlom – bilo bi im isuviše visoko!

       A da svako pravilo ima izuzetak, pokaza sinoć Hari Varešanović, zvani Hari Matahari, nesumnjivo i najbolji i najuspešniji pevač od ovih “profesora”, takođe član žirija. Posle jedne numere, gde “profesori” listom izkudiše jednog dečaka – ima u pesmi narodnjačkih trilera i slično, Hari mu reče – Meni se svidelo to što si ti otpevao. Sve. Nemoj ništa izbacivati, najvažnije je da pesma lepo zvuči. A na pomalo zapanjen komentar Leontine – Pa zašto smo onda mi tu?, on jednostavno reče – To je moje mišljenje! I zbilja, gde se izgubilo ono da pesma, arija … i dobro zvuči.

       Pišući o istoj temi u svojoj knjizi O OPANČARIMA I OPANCIMA, napisao sam i sledeće: “Na formiranje mog muzičkog ukusa veoma je uitcao moj profesor logike iz gimnazije, Branko Pavlović. Sećam se još i sada, upamtio sam to za čitav život, predaje on nama na jednom času nešto o snobizmu. Vidi čovek, ne ide to nama, ko da u tim godinama pamti nekakve filozofske definicije, pa reče: Hajde da probamo ovako – spremate se vi za pismeni iz matematike i naravno to vam ide ko ovo moje o snobizmu. Radio trešti iz susedne sobe i to počinje užasno da vas nervira. Gasi taj radio, razderete se da vas svi čuju. Utrči majka u sobu i kaže – ali sine, to je Betoven! Vi se trgnete i kažete – Betoven! Jao što je divno – Pusti malo jače!” Mislim da i ovde ima toga.

       A da me zbog ovog poslednjeg što rekoh “profesori” ne bi odmah diskvalifikovali u stilu – “nema on pojma o fudbalu”, reći ću nešto i o mom muzičkom ukusu. Pored onog klasičnog – Volim sve vrste dobre muzike, pomenuću i to da sam bivao i u većini svetskih operskih kuća – od Boljšog teatra u Moskvi, Milanske Skale, Pariske opere i valjda svih operskih kuća Londona, pa sam valjda nešto i shvatio od toga – da nisam shvatio, ne bih toliko ni odlazio tamo, bilo bi mi dosadno.

       Dakle, “profesori”, najvažnije je ono što reče Hari – Da dobro zvuči! To je poruka.

 Dragiša Čolić, 18.04.2015.