I danas naravno volim sport – sada, razume se, u ulozi navijača. Znam da fasciniram društvo kad za vreme prenosa spremno izdiktiram svih 16 igrača Mančester Junajteda koje će Ferguson tog dana staviti u tim, da bi u poluvremenu, najčešće tačno, pogodio i koje će izmene Ferguson morati da izvrši, „da bi ojačao srednji red“ i sl. U tome je samo Gaga bolja od mene. Gledamo tako prenos – naravno zajedno i nešto mi padne na pamet – Gale, kako se zvao onaj plavi što je nekada igrao u Mančesteru, Južnoamerikanac, sad igra negde u Španiji, ne mogu da mu se setim imena. Misliš, Dijego Forlan, odgovara Gaga kao iz topa.

       Dok gledam prenose sportskih događaja ja i učestvujem u njima – gol, koš, poen, to je ono što se prati i učestvuje u tome. Takvom praćenju prenosa mnogo mi smetaju ovi moderni komentatori, sa sve onima koji potom u novinama komentarišu kako je na primer, Aleksandar Stojanović uneo mnogo živosti u prenos utakmice, jer je tokom prenosa ispričao mnogo interesantnih detalja koji nisu vezani za samu utakmicu, te tako i sam prenos učinio mnogo zanimljivijim. Prvo – da počnemo od ovih zadnjih, ti koji tako gledaju sport, ne treba sport ni da komentarišu i bolje bi bilo da pređu na politiku kako bi i taj „sport“ učinili zanimljivijim. Finale Lige šampiona u fudbalu, na primer, se ne gleda zbog zanimljivosti. To je sportsko nadmetanje, ratnička igra u kojoj učestvuju živi ljudi prepuni adrenalina počev od direktnih aktera na terenu do publike na tribinama. Obratite pažnju na ambijent u gledalištu uoči takvih mečeva – Camp Nou, Old Trafford, Santiago Bernabeu, Alijanc Arena …. Zadatak sportskog reportera je da deo tog ambijenta i te atmosfere prenese i na gledaoce ispred malih ekrana kako bi se i oni osećali kao deo tog sveukupnog događaja. U meri u kojoj to postigne meri se i uspeh reportera. A tome ne doprinose deplasirane istorijske „zanimljivosti“ tipa koliko je na svetskom prvenstvu u Montevideu, 1930. godine, dato golova levom a koliko desnom nogom.

       Aleksandar Stojanović nije jedini, ali je najuspešniji od takvih komentatora. Da ne bih objašnjavao „šta je pisac hteo da kaže“ navešću ovde jedan citat autora koji očigledno misli kao i ja , samo što je on to mnogo bolje opisao: Blic – 9. januar 2010. H-UMOR – Vukajlija (u slengu) objašnjava pojmove, pa kaže:

       „ALEKSANDAR STOJANOVIĆ – najkontroverzniji „fudbalski“ komentator na ovim prostorima. Jedini čiji su transferi sa televizije na televiziju više uzburkivali javnost od samih igračkih transfera. Karakterističan način komentarisanja utakmica tipa: „Stadion prima 60.000, a u početku je primao 40.000 ljudi, čiji je arhitekta bio iz jednog malog mesta, čiji je ćale svaki dan pešačio 20 kilometara do posla, elem, ćale je imao komšinicu koja nije bila baš u najboljim odnosima sa gazdom gde je živela kao podstanar …“ Nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Isproziva celu familiju igrača, društvo igrača ispred zgrade, trenera, sudiju, pomoćnog sudiju, vodonoše, dečake koji skupljaju lopte … Mnogi osporavaju njegov rad, ali jedno je sigurno, boljeg nemamo. Za razliku od drugih komentatora kojima bi i šah bio problem da prenose, on svaku utakmicu počinje sa dovoljnom dozom histerije i entuzijazma kao da se neko rastaje sa životom i povećava dozu adrenalina, nama gledaocima kraj malih ekrana i omogućava nam da se koliko-toliko bolje uživimo u susret.

       Kaka je fantastičan fudbaler, ali je njegova majka izjavila da joj se ne sviđa njegova frizura i da misli da bi mu bilo lepše kad bi se ošišao.

       Vidite kako Drogba duva u svoje kopačke, zapravo, on ima poseban ritual čišćenja, najpre ih opere vodom, a onda stavlja francuski dnevni list iznutra, jednom prilikom mu je stavljena engleska novina što ga je veoma naljutilo.

       Vidite ove kostobrane što nosi golman, ali ne vidite ih, ispričaću vam posle nešto u vezi njih…

       Dakle, to će biti žuti karton, a zanimljivo je da je otac Jankulovskog Makedonac, koji je sedamdesetih godina otišao u Čehoslovačku, gde se oženio Čehinjom i prvom sinu dao ime Dragan, a drugom je hteo da da ime Marko, ali mu se supruga pobunila i dala mu je ime Marek …….

       Toliko mnogo iznenađenja na šampionatu da bi bilo veliko iznenađenje da ne bude iznenađenja.

       Ako budete čuli da sudija svira pištaljkom u ritmu, to je zato što je on direktor muzičke škole“.

       A karikaturista istog lista Marko Somborac, to „komentariše“ ovako:

       „Gol! Ali što je još zanimljivije, ovo je 17. put da je na meču ukupna količina auta izvedena sa desne strane veća za 0,3 puta nego sa leve. A da na istom mestu četvrti sudija ima šuraka koji ima prezime duže od 6 slova.“         

Nastavice se …