O POLITICI I JOŠ PO NEČEM, nastavak (1)

januar 2, 2014 u rubrici O opančarima i opancima

……………..

       Za jedan drugi, prateći problem, takođe povezan sa sistemom PDV-a, bi s obzirom na funkcije koje je obavljao (i obavlja) već mogao da bude malo veći krivac. Po sistemu PDV-a država na jednoj strani ubira porez a na drugoj strani vrši povraćaj onima koji su to predfinansirali. E, tu već nastaje problem. Država rigorozno ubira porez – probajte da 10-og u mesecu to ne platite, a na drugoj strani ne vrši povraćaj onima kojima treba da vrati ono što su prethodno platili. Čak ne prihvata ni prebijanje – da onima što duguje umanji za toliko ono što oni po tom istom porezu treba da plate. To naravno ima svoje ozbiljne reperkusije, jer stvara se lanac dužnika koji više niko ne može da razveže, pri čemu je sama Država najveći dužnik i generator te pojave usled koje mnoge firme nemaju para ni za osnovne potrebe, a mnoge od njih jednostavno bankrotiraju. I naravno da je to problem koji će kad tad morati da se reši, a Mlađanu Dinkiću, kao ekonomisti i bar kao najkrivljem među jednakima bi on morao da bude poznat.

       E sad vidite – zbog toga ovo i pišem, Dinkić u sadašnjoj izbornoj kampanji ide po zemlji Srbiji i urliče da će on – sad kad ga ponovo budemo izabrali, da to reši tako što će uvesti da Država naplaćuje PDV tek kad izdavalac fakture i naplati ono što je fakturisao, a ne odmah po izdavanju fakture. Kao da je neko drugi to do sada radio pa će on to da ispravi. Ne pominje zašto to nije uveo i do sada, nego tek sada – na izborima, i konačno – šta će da bude ako Državi,  kao i do sada, budu nedostajale pare, pa bude prinuđena da i dalje sprovodi onaj stari, a ne ovaj novi „izborni“ model, oba inače istog autora – Mlađana Dinkića. Ispostaviće se da je i to jednostavno bila jedna od izbornih laži.

  * * *

       Jadan Beograd. Uvek ima tu nesreću da nekome bude glavni grad. Postao je metresa svima. Ovde svaki ciganin može da dođe i da ga tuca. I da ga šutne, kad mu ne odgovara. Još u vreme one najšire Jugoslavije govorio sam da je Beogradu hendikep što je bio glavni grad. Svaki Hrvat je mogao da dođe ovde i da radi šta hoće – to je i naš glavni grad, govorili bi. Ja nisam mogao da odem u Zagreb i da radim to isto – jer Zagreb je bio samo njihov glavni grad. Isto je i sada. Ovi što danas čine Beograd podolazili su od koje kuda i zagadili ga. London može da kaže da u njemu živi 7% Londonera. Nisam siguran da Beograd može da kaže da u njemu živi 7% Beograđana. Evo ja predlažem, da glavni grad Srbije bude Vlasotince. Imamo već dva kandidovana političara iz tog kraja za najviše državne funkcije – Dinkića za premijera i Zorana Stankovića za Predsednika države! A Beograd neka se učlani u URS i neka odatle tuca Vlasotince kao glavni grad.

       Biti seljak nije nešto niže vrednosti. Seljaci su ljudi koji žive na selu. Toliko smo puta čuli i upotrebili ono – zdrava seljačka pamet.  Sećam se, pre petnaestak godina, možda nešto manje – dok je Brezovica još bila naša, kad sam poslednji put tamo bio na skijanju, slučajno sam na par stotina metara poviše hotela Narcis, nabasao na seljaka koji u improvizovanoj kolibi kuva kafu za skijaše. Ne znam ni sam kako smo se uz kafu upustili u priču. Znam samo da više ujutru nisam pio kafu u hotelu – išao sam gore na „čašu mudrosti“.

       Beograd je nešto drugo. To je zajednički produkt svih nas koji u njemu živimo – i onih koji su se tu rodili i onih koji podolaziše od kojekuda. Razlika je samo u tome što mi koji smo se tu rodili moramo da ga trpimo takvog kakvog ga napravismo, dok oni drugi – čak i kad preseru svojom krivicom, mogu da se vrate u zavičaj i da odatle nastave da seru po Beogradu. Ili, da ostanu tu, pa da to isto rade odavde, sve jedno. Oni što bacaju pikavce kroz prozor da ne prljaju piksle svojih Land Rovera, oni što bacaju đubre kroz prozor jer su čuli da je „šik“ da preko dana gluvare po kući u pidžami pa ih mrzi da se oblače, oni što poostavljaše svoje na selu, postaše gospoda, pa preko televizora gledaju kako onima što tamo ostadoše spasilačke ekipe zimus doturaju hranu da prežive. Oni će doći na leto – da se slikaju ispod grana povijenih zrelim šljivama. To su seljačine.

       Što se mene tiče, ja ću i dalje voleti Beograd, jer drugo selo sem njega nemam. Razveselila me pre neki dan u emisiji „Veče kod Ivana Ivanovića“ ekipa iz serije Budva na pjenu od mora. Na Ivanovo pitanje šta mu se najviše sviđa u Crnoj Gori, onaj mladi simpatični Luka iz serije, reče – Beograd.

Nastaviće se …