O POLITICI I JOŠ PO NEČEM, nastavak (12)

15 januara, 2014 u rubrici O opančarima i opancima

U Makedoniji je danas proglašen dan žalosti. Albanci su ubili četiri makedonska maturanta u okolini Skoplja. Jednostavno, postrojili ih i streljali! Potom su ubili i čoveka koji je tu nedaleko pecao – da uklone svedoka. Sportski ribolovac koji je pošao na pecanje, da tamo uživa u miru, sam sa sobom i svojim ribama.

       Počelo je i kod njih ono što se po redosledu i očekivalo. Zatim je na redu Crna Gora. Sa njima će i najlakše – Crna Gora ima manje stanovnika od Opštine Novi Beograd. Potom Grčka i eto Velike Albanije. Kad zatim dođe do bliske regionalne saradnje sa radikalnim muslimanskim elementima u Bosni, eto eksapoziture Al Kaide u sred Evrope.

       I to je najveća greška Zapada, ne Amerike, oni su daleko, a i nije loše da imaju nekog svog ovde u ovom delu sveta – nekog ko će da sluša. To je greška Zapadne Evrope. Upeli su, čak i bombama, da spreče stvaranje „Velike Srbije“ koja još postoji samo kao utopija u glavama budala – Šešelja i ranim radovima Draškovića i Tome Nikolića. Za razliku od toga Velika Albanija je stvar realnog političkog ubeđenja Albanaca i Šiptara. Zarad tog cilja oni će hladno da streljaju makedonske maturante. Samo da bi izazvali tenzije iza kojih idu i pravi sukobi. Samo da započnu.

       I Srbi znaju da streljaju – nagledali smo se nažalost i toga u nedavnim ratovima. Ali Srbi to rade ili iz osvete – kad im dokurči, ili li to radi ološ koga naravno ima i među Srbima. Odatle potiče još jedna razlika – Albanci to rade radi političkog cilja, a pomenuti Srbi u korist svoje štete.

       Negde u prvom ili drugom poglavlju ne sećam se više gde, pomenuh da je Milošević kriv za sve ovo što nam se događa. Na toj bazi je trebao da deluje i da sarađuje sa Zapadom a ne da se kurči i svađa sa njima. Izabrao je ono prvo, Šiptari ono drugo i eto ishoda. Rekoh tada, ne znaju oni tamo ni gde je Srbija ni šta je Kosovo, pa stoga nema ni jednog jedinog razloga da jedne vole više od drugih – jedini kriterijum je ostvarenje svojih strateških ciljeva, a partner u tome je onaj ko sluša, a ne onaj drugi. Tako je Milošević sjebao ne samo sebe, nego i sve nas zajedno sa sobom. To je moj odgovor svima onima koji još uvek drže njegovu sliku na zidu.

Nastaviće se …