Branko Ružić je mlad i po kriterijumima koji važe u ovoj zemlji uspešan srpski političar. Član je SPS-a, a sudeći po godinama, karijeru političara je započeo u ono najžešće Miloševićevo vreme, pa je – tako proizilazi, rastao i svoju političku karijeru brusio u godinama koje su potom dolazile i za ovu zemlju i za tu partiju. A ta partija je u to vreme bila u dubokom političkom snu. Nije ih bilo nigde, sve dok Boris Tadić, 2008. godine, u to vreme lider DS-a – partije na vlasti, nije došao na genijalnu ideju da sa njima gradi vlast. Kako je tu vlast vodio, videlo se na kraju – svoje je sjebao, njih izgradio, pa u njih i verovao, da bi mu oni nakon sledećih izbora okrenuli leđa, priklonili se SNS-u, omogućili ovima da uspostave vlast i, i kako kod nas biva – to debelo naplatili.

       U takvom političkom ambijentu je rastao i razvijao se Branko Ružić. A budući da je još bio mali dali su ga na sport – na praksu u fudbalski klub „Partizan“, gde je sem fudbala bio u prilici da nauči i mnoge druge stvari. Mentor mu je bi najpoznatiji šnajder među fudbalerima i šef voznog parka u vreme nekada poznate Group of Company istoimenog naziva, predsednik Dragan Đurić, lično, a malog je zapalo mesto potpredsednika. To je, ispostavilo se, bilo dobro kadrovsko rešenje, jer poznato je da u našem današnjem fudbalu, sprega biznisa i politike daje najbolje rezultate, tako da je taj poznati tandem – Đurić, kao strelac i Ružić, kao glavni odbrambeni igrač, dobro funkcionisao, pa je i razumljivo što je „Partizan“ evo već godinama u našoj zemlji lider onoga što se nekada zvalo fudbal.

       Sa usponom SPS-a u političkoj vlasti zemlje, rastao je i značaj Branka Ružića, pa je pored navedenog fudbalskog angažmana, dobio i funkciju Ministra u Vladi Srbije – najpre bez portfelja, pošto je mesto Ministra sporta već bilo zauzeto, a kako se  u međuvremenu pojavilo i ovo sa Evropom, dobio je i portfelj – Ministar za evropske integracije, jer ko će bolje da radi na našem uvođenju u Evropu do partije koja nas je iz Evrope i izvela.

       E sad, život ne bi bio zanimljiv, kad se ponekad ne bi i komplikovao. Ta ista Evropa nije imala druga posla nego da sastavlja listu spornih privatizacija u Srbiji, pa se na tom spisku našla i privatizacija beogradskog Veterinarskog zavoda, a lučonoša te privatizacije – pored još desetak drugih, bio je gore opisani biznismen Dragan Đurić, čelnik fudbalskog kluba „Partizan“, pa je tako, da skratim priču, on i prihapšen. Kažem prihapšen, jer je istražni sudija, čim se Gospodin Đurić pred njim pojavio, odlučio da ga pusti da se brani sa slobode, ako ovaj položi kauciju od dva miliona evra. Ta cifra je određena u skladu sa imovinskim standardima u ovoj zemlji, a koji bi to uspešan biznismen bio kad ne bi imao tih tričavih dva miliona evra, bilo u kešu biolo u naturi.

       Međutim, hapšenje Dragana Đurića, dovelo je i do poremećaja u sistemu gore opisane igre koju sprovodi fudbalski klub „Partizan“, pa je glavni junak ove priče i glavni odbrambeni igrač tog kluba, morao da pokaže šta zna, jer koji bi on matrak – što bi rekli Crnogorci, da ne kažem nešto drugo, tamo bio kad se ne bi angažovao oko odbrane kapitena, a kako je poznato da PPV navija za „Zvezdu“, uvrteo je u glavu da je to njegovo maslo, pa je onako na prvu loptu, špicem u cevanicu, u tradiciji najboljih srpskih bekova od Milovana Đorića do danas,  opalio – Dragan Đurić je nevin!, što je opet izazvalo i žestok revolt PPV-a. A mi mislili da sve to nema veze sa fudbalom!

Poslednja vest: Dok ovo pišem, slušam na RTS-u pregled štampe – „INFORMER“ – Vučić: ILI RUŽIĆ ILI IZBORI! Stvar postaje ozbiljna po Dačića – prilikom poslednje rekonstrukcije Vlade morao je da se odrekne Mrkonjića i Obradovića, sada i Ružića. Ko je sledeći? Ja tipujem na njegta lično. Tome će se, pretpostavljam, najviše obradovati Tadić. A gle ironije – i on je Partizanovac, pa bi mogli i njega da angažuju, što bi moglo da ispadne dobro za taj klub, jer ne verujem da će posle ovoga želeti da obnove ugovor sa Ružićem – koji će im sada!

DC, 16.01.2014.