U sve napred navedeno moralo bi se znati da su današnji Naprednjački lideri već bili na vlasti, tako da ovde ne važi ono – hajde da vidimo kakvi su, možda su bolji od ovih sadašnjih. Doduše to je bilo dok su još bili radikalni. U vreme Miloševića, pre i za vreme bombardovanja, Šešelji i Nikolić su bili podpredsednici Vlade, a Vućić, Ministar Informisanja.

* * *

       Kad je o radikalima reč, oni zajedno sa Šešeljom preživljavaju zadnji stadijum paranoje. Šešelj više nema ni u koga poverenje – a pošto jedino svojoj ženi veruje, naložio je da nju kandiduju za Predsednika države. Osetio to Dragan Todorović, pa otišao sam – kaže, ima neka privatna posla, biznis mu stagnira, nije ni za porez zaradio, ali pošto su mu radikali i dalje u duši, ostaje uz njih u svojstvu dopisnog člana. Ne viđam više ni onu polivačicu vodom, ni onu bacačicu cipela. Od stare garde ostao je još samo Zoran Krasić da sa mladom zvezdom u usponu Vjericom Radetom, uz pomoć njenih čini spašava ono što se još spasiti može.

       I oni su odreili svog kandidata za Predsednika države – Jadranka Šešelj, stiglo direktno iz Haga.

* * *

       Pročitah u kolumni Pressa od 25.04.2012., o čijim kolumnistima nemam loše mišljenje, da bi narodu trebalo da bude saopšteno kako je došlo do izdvajanja Naprednjaka iz Radikalne stranke, koja je uloga u tome stranih medijatora a posebno uloga Demokratske stranke, sa kojom su u tom kontekstu vođeni duži razgovori – oko pružanja pomoći u tom smislu, a potom i o budućoj saradnji i odnosima između te dve stranke, te da su ti razgovori vođeni u vinskom podrumu Aleksandra Vučića. Kolumnista postavlja pitanje kako je potom došlo do razlaza između te dve stranke koje su danas tako ljuti protivnici.

       Nisam ranije čuo za te razgovore, a nisam čuo ni da Aleksandar Vučić ima vinski podrum – u kome se vode razgovori na tako visokom nivou, pa pretpostavljam da to baši nije neki običan podrum pića, kakvih ima u kraju.

       Ko kaže da se bavljenje politikom ne isplati, čak i u opoziciji!

* * *

       Mnogo serem. Šta ako ovi, da izvinete, sutra dođu na vlast. Da vam ispričam jedan vic. Nisam odavno – mnogo je dobar. O Lali, nije o Naprednjacima (ovo za svaki slučaj). Elem, objavio Radio Novi Sad da su se pojavili vanzemaljci. Dali su injihov opis  – oni su mali, zeleni, imaju krupne oči i ruke do zemlje. Pošto se još ne zna kako se ponašaju, treba biti oprezan. Najbolje je zagovarati ih dok ne stigne policija. Čuo to Lala, a pošao na njivu da ore. Izore prvu brazdu, kad tamo u žbunju – malo, zeleno, krupne oči, ruke do zemlje! I, u skladu sa instrukcijama za takve situacije, poče – Ja sam Lala, sad orem, a posle ću da sejem. Onaj tamo, ćuti. Lala ponovo krene – Ja sam Lala, sad orem, posle ću da sejem, a onda ću da žanjem!  Ja sam šumar, oglasi se onaj – Sad serem, a posle ću da ti jebem mater!

Nastaviće se …