O POLITICI I JOŠ PO NEČEM, nastavak (23)
27 januara, 2014 u rubrici O opančarima i opancima
Boris Tadić je fin, kulturan, obrazovan čovek, ali ne za posao koji radi. Danas se ni manja firma ne može voditi bez tima saradnika različitih profila znanja i stručnosti a ne država. Da je ostao samo u funkciji šefa države, ovo što radi bilo bi sasvim korektno. Međutim on je preuzeo (nezvanično) i funkciju premijera, zadržao funkciju šefa stranke, stiže svuda, čak i da ide na utakmice. Što kažu u narodu, ofuco se ko papudžijski mačak. Ako mu se desi da to isto radi i posle izbora, teško da će tako dugo izdržati.
Najlakše bi bilo optužiti za to njegove saradnike, ali on ih je birao. Ne očekuje se valjda od njih da kažu – ja toliko volim Predsednika da odbijam da mu budem savetnik.
On sasvim sigurno ima dovoljno savetnika za rok en’ rol – tu su prateći vokali „Idola“ Šaper i Krstić, za vaterpolo – Šapića, koga je poslao na pozajmicu kod Đilasa, a sve njih zajedno, kako čujem, i kao vrsne marketingške stručnjake, ali teško da su oni, čak i udruženi, i vični i kadri i dovoljni stići i postići sve ono što vođenje države sa sobom nosi. Ne može se ni tenis danas ozbiljno igrati bez tima saradnika različitih profila koji te prate. Pogledajte ložu Novaka Đokovića. Svaka mu čast! I njemu i onima koji su mu to savetovali. Po meni je i to jedan od ključeva njegovog uspeha. Baš ga briga što Goran Ivanišević priča kako je crko od smeha kad je video da je Novakov tim napunio ceo aiutobus. Zar je vođenje države manje složeno od tenisa!
Tu se potom, a kao direktna posledica toga, vuče priča – koliko je tačna ne znam, ali čak i da nije može da posluži kao ilustracija onoga što se vidi, da je svojevremeno pored Mirka Cvetkovića, kandidat za Premijera bio i Boris Pajtić – mlad, energičan, ambiciozan kandidat. Kažu zli jezici, da je u tom njihovom najužem telu, ne znam kako se zove, nazovimo ga Kabinet, prilikom glasanja skor bio 8:1 za Pajtića. Onaj jedan glas bio je Šaperov. I izabran je Cvetković. Ne bih želeo da je ta priča tačna, ali ako je iole tako, onda je sve jasno. Ponekad jedan potez može da nanese više štete nego što godine strpljivog rada mogu da poprave. Jer, ako je tako – navražio je Pajtića na Cvetkovića, pomenuti Kabinet i na njega i na Cvetkovića, sve njih skupa na Šapera, učinio Mirku Cvetkoviću medveđu uslugu, pa nije isključeno da mu i zbog toga ide ovako kako mu ide, a ako je nesrećnog Mirka odabrao, makar i ne (samo) zbog navedenog već i zbog toga što je, znajući šta koaliciona Vlada sa sobom nosi, te da će Mirko, onako stariji, strpljiviji i taktičniji, lakše izaći na kraj sa aždajama iz raznih stranaka, onda mu je to posebno velika greška. Ovoj zemlji nema leka dok caruje partokratija, koju sam negde napred već pomenuo, sve jedno što je DS nije izmislio i uveo, dok se sa tim zlom neko ne obračuna i izbaci iz političkog života i vođenja zemlje. Sve dok se ne razdvoje političke funkcije od civilnog vođenja države, Englezi to zovu Civil Servants, ili u prevodu – postoje stručni i obučeni državni službenici od karijere, sa istom takvom obučenom i organizovanom administracijom, koju savršeno ne interesuje da li će na izborima da pobedi, Mejdžer ili Bler, Tadić ili Nikolić, Kurta ili Murta, jer oni rade svoj stručni deo posla. A kod nas, ne daj Bože, ako sad pobede neki novi, oni će da dovedu svoju, kompletno novu administraciju – samo u njih imaju poverenje, a ako oni ne znaju da rade taj posao angažovaće za to nekog po ugovoru o delu (stotine takvih rade po svim ministarstvima) to je već uhodano, a što je najgore, ostaće da „rade“ i oni prethodni jer po Zakonu o radu ne možeš da im daš otkaz. I tako se javne službe stalno uvećavaju, što je novi doprinos razvoju birokratije, nešto novo što prevazilazi i sve ono što smo o birokratiji u školi učili. No, dobro. Nama to nije problem, mi imamo kompletne garniture stručnih kadrova za sve izbore. Ko je kriv Englezima što to nemaju, ali to je već njihov problem…
Nastaviće se …