Da je samo to neki „pajtić“ primetio, zaoštrio stvari i krenuo da sa tom pojavom zarati, pa makar zbog toga DS i odmah sišao sa vlasti, bio bi to kapital za generacije i ja bih blanko potpisao da ću za njih glasati do kraja života. Ovako, neću!

       I sad je dobio pojavu da Đilas, koji bi jedini od njih mogao da bude Premijer, jer ima  kvalitete za obavljanje te funkcije, odbija da bude kandidat za premijera – zbog nekih započetih poslova po Beogradu, što je isto toliko uverljivo kao kad bi pukovnik odbio da bude unapređen u generala zbog nekih nezavršenih poslova koje ima u svojoj jedinici. On je političar, latio se toga, i nema tu više – „mi bi hteli ako može s vremena na vreme.“

       Ja ipak ne verujem da je gore pomenuti Šaper, toliko jak da Tadić onaj jedini njegov glas pretpostavi osaloj osmorici članova svog najužeg Kabineta. Sve sumnjam u nešto drugo, ali razume se nemam dokaza o tome – što ne znači da se jednog neće sami pojaviti. Naime, mnogo se priča o uticaju tzv. tajkuna na formiranje vlasti, a niko ne govori o tome kako oni to čine. Ne znam ni ja, ali pretpostavljam da se to radi tako što se neko „svoj“ progura u vrhove vlasti. Ako se to tako radi, onda bih ja odigrao na Mirka – iz 0 u 1!, pa šta bude. Nemam pojma zašto, tako mi došlo, prvi sam se setio. Nije on toliko smlaćen, koliko se čini. Pogledajte koje poslove je on vodio pre nego što je postao Premiijer. Verujem da njemu i odgovara ovaj imidž koji mu je pripisan, a on ćutke prihvatio – mislim na one silne karikature gde se on predstavlja kao kafe kuvar Vlade i slično. Ko zna za šta to može da bude dobro, ako se jednog dana prosvetlimo – Nisam ja, majke mi, mene tamo niko nije ni slušao! Ne verujem da je, ako je tako, Tadić svesno učestvovao u tome, što ga naravno ne opravdava – Znao ili je morao znati!, kažu pravnici. Uostalom, Tadić je, u stvarima o kojima pričam, sa svojim iskustvom gimnazijskog profesora tu mala Juca za Mirka.

       Drugi moj tip, a možda i prvi, je Mlađan Dinkić. O njemu sam već mnogo pisao – jednostavno mislim da niko normalan ne može toliko bezočno da se pravi lud koliko to ovaj čovek čini. To mora da ima neku cenu.

       Mogao bih tako dugo da meditiram, ali Božidara Đelića ne mogu da preskočim. Taj čovek je pre formiranja ove Vlade imao izvanredno plaćen posao u Agriculture Banci – posao iz svoje struke kakav se samo poželeti može. A onda je sve to napustio da bi ušao u Vladu! Najpre je bio kandidat za Predsednika, pa za Potpredsednika, pa tako redom, sve dok mu nisu našli da bude zadužen za evropske integracije – stiče se utisak da je nekome bilo važno samo da on bude tu prisutan, a on je sve to čutke prihvatao.

       Možda sve ovo gore i nema neke veze, možda su svi gore pomenuti čisti i da sve što čine, čine u ime svoje pameti, a ne nečije druge, ali je činjenica da su takvi tu negde. To vam je isto kao sa pederima – iznose se ozbiljni podaci da je 10% svetske populacije tako nastrojeno, mi nemamo pojma ko su, a oni su svuda oko nas.

Nastaviće se …