O POLITICI I JOŠ PO NEČEM, nastavak (27)

1 februara, 2014 u rubrici O opančarima i opancima

Na jednoj strani preuzimate sve funkcije a na drugoj strani dozvoljavate Vuku Jeremiću da vodi svoju spoljnu politiku. Jeremić je mlad preobrazovan čovek što bi mu mogla biti i prednost da se u skladu sa tim i ne ponaša prema drugima. Ne znam pozadinu sukoba Šutanovac – Ponoš, ali ne sme se dozvoliti da poraženi iz tog sukoba završi u privatnom Jeremićevom aranžmanu u „njegovom“ kabinetu. Ne sme se dozvoliti da Jeremić maltretira nesrećnog Borislava Stefanovića koga je neko, valjda kompetentan, odredio da vodi pregovore sa Kosovom, zato što on lično ne vodi te pregovore ili zato što se ne slaže kako ih Stefanović vodi, bez obzira što se oni koji su ga odredili sa tim slaže. Ne sme mu se tolerisati to što su se svojevremeno u Ujedinjenim nacijama pojavila dva različita dokumenta sa stavovima o Kosovu, od kojih je jedan samo njegov, pa da se potom jedan od ta dva dokumenta povlači. Da li je neko analizirao karakter nedavnih građanskih sukoba u Libiji, Egiptu, evo sada i u Siriji i revolucionarnih promena do koji ti sukobi dovode, te kako se mi, kao država, određujemo prema tim promenama. Ne mora samo glas za priznavanje ili nepriznavanje Kosova da bude kriterijum. Lepo je čuti da je Srđa Popović, jedan od osnivača „Otpora“, Izvršni direktor centra za pimenjenu nenasilnu akciju, dobio svetsku nagradu za svoje radove i delovanje na toj bazi – ko normalan može biti protiv takvog delovanja, ali kakve veze takvo delovanje ima sa egipatskim pokretom „6 April“ koji je u centru sadašnjih dešavanja u Egiptu i pomenutom nagradom koja se za taj pokret vezuje, jer za te pokrete bi se sve moglo reći sem da su nenasilni. I što je još važnije, čini se da te promene imaju mnogo dublje značenje nego što im mi pridajemo. Ne može mu se dozvoliti da vodi svoju privatnu kampanju za izbor na mesto Predsednika Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, te da on sam tumači šta je za državu veća ili manja korist ili šteta. Da ga Đilas nije onako oduvao glasanjem „između jednakih“, te tako kao buldožer sam sebi prokrčio put do mesta Zamenika Predsednika stranke, ne sumnjam da danas ne bi bilo dileme i da bi Jeremić bio kandidat za Premijera. Izgleda da i u DS-u važi pravilo „svi su ljudi ravnopravni, a naročito neki.“

       Ovako, pošto Đilas neće, ne bi me iznenadilo da za Premijera predložite Jelenu Trivan – znate one parole o ravnopravnoj zastupljenosti žena na svim mestima, što bi tek bila katastrofa, jer ona mučenica čak ne liči ni na Mirka Cvetkovića. Nemam ja ništa protiv žena – naprotiv, i meni je žena šef pa se ne bunim, ali ne mogu samo to da budu kvaliteti. Sećate li se kakve sam, negde napred, ode pisao o Margaret Tačer, nemam ništa ni protiv Elizabete, kraljice Britanskog Komonvelta, koja ima sasvim obrnut problem – ne sme sinovima da prepusti krunu, jer će odmah da sjebu Kraljevstvo. Ali DS nema takvu personu među ženama u svojoj stranci. Neka je uoči, neka je pripremi i neka joj tada da šansu – nemam ništa protiv. Uostalom, niko ne pominje koliko imamo žena u pravosuđu ili, još preciznije, koliko je još ostalo muških sudija u našim sudovima, pa kakvo nam je pravosuđe?

       Zar vam iskustvo sa Ministarstvom pravde nije dovoljno. Čak ni ono malo resora koji vam preostanu po namirenju svih koalicionih partnera preostane ne znate da iskoristite. Postavljate na mesto ministra pravde osobu bez ikakvog iskustva u pravosuđu – i poveravate joj da sprovede reformu pravosuđa! I sad imate situaciju da se od tri glavne zamerke Evropske Unije, dve odnose na pravosuđe – reforma pravosuđa i korupcija! Ne morate Vi lično da se razumete u to, ali upravo za to i služe savetnici. Onoga ko Vam je to savetovao – ne verujem da je nesrećni Mirko to smislio, odmah menjajte. Ne pardon – odmah oterajte.

       Postavljate Dulića za Ministra za zaštitu životne sredine, planiranja i izgradnje. Već Vam je to prva greška. Znate li Vi da smo mi nekada bili u svetu poznati građevinari – od Crnotravaca do Energoprojekta koji je sedamdesetih godina prošlog veka bio sedmi u svetu po obimu graševinskih radova. Pa zar te reference ne zaslužuju da imamo posebno ministarstvo za građevinarstvo. A vi ga pomešali sa zaštitom životne sredine. Zašto? Da preterana izgradnja ne zagadi životnu sredeinu. Juče čitam da je za 59,4% smanjen obim izradnje stanova u odnosu na prošlu godinu! Nedavno su Novosti na prvoj strani objavile naslov – 50 kvadrata, 100 dozvola! Jeste li stigli da od Dulića tražite objašnjenje za navedene pojave. A sumnjam da bi on i znao da Vam na to odgovori, jer on, po struci ortoped se u građevinarstvo razume ko ja u gastroenterologiju. Ko Vas je posavetovao, da čovek ne mora da se razume u ono što radi “ako ima dobre savetnike”. S tim bi se donekle mogao i složiti, ali samo pod uslovom da zna da odabere prave savetnike – a njemu i za to treba savetnik. On mučenik, fini dečko, za zeta da ga poželiš, ali nije on za taj posao. Zaboraviće i ortopediju, jer i tu važe ista pravila: znanje, rad, iskustvo – rezultati. Ovako dobićete od njega ne tako retku pojavu – najbolji građevinac među ortopedima, najbolji ortoped među građevinarima.

Nastaviće se …